Aktivnosti --> Analiza finansiranja

Kako nas finansira Vlada iz javnih prihoda Republike

(ažurirano 30. aprila 2008; Prilog 2 ažuriran 21. maja 2009; Prilog 3 dodat 27. januara 2010, dopunjen 17. marta 2010)

[ NAPOMENA: Ova analiza prvobitno je bila postavljena na sajtu Sindikata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Ovde je data ažurirana verzija analize.]

Sadržaj

(Kliknite na deo koji vas interesuje, ako ne želite da čitate čitavu analizu.)

Uvodne napomene i propisi (pravna regulativa)

Osnovice

Koeficijenti

Trenutno stanje i prognoza za 2007. godinu (stanje iz januara 2007; dodato 9.1.2007)

Tabelarni prikaz finansiranja (za period: dec '05 - dec '06; ažurirano 9.1.2007; Tabela 1 ažurirana 17.4.2007)

Novi koeficijenti i osnovice (dodato 10.5.2007; dopunjeno 21.11.2007, 4.12.2007. i 30.4.2008)

Novi tabelarni prikaz finansiranja (podaci dati u neto iznosu; dodato 10.5.2007; ispravljeno 23.5.2007; dopunjeno 16.6.2007, 21.11.2007, 4.12.2007, 23.1.2008. i 30.4.2008)

Ugovori o finansiranju (dodato 1.3.2007)

Prilog 1 (dodato 29.3.2007)

Prilog 2 - Učešće visokoškolskog obrazovanja (VO) u budžetu i BDP-u Srbije (dodato 23.1.2008; ažurirano 21. 5. 2009)

Prilog 3 - Finansiranje visokog obrazovanja u 2010. godini (dodato 27. 1. 2010; dopunjeno 17. 3. 2010)

Uvodne napomene i propisi (pravna regulativa)

Prema članu 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (“Sl. Glasnik RS”, br. 34/01), plate zaposlenih u javnim službama (u koje spada i visoko obrazovanje) utvrđuje se na osnovu:

1. osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica);
2. koeficijenta koji se množi osnovicom (u daljem tekstu: koeficijent);
3. dodatka na platu (komentar: za najveći broj zaposlenih to je samo tzv. minuli rad);
4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom.

vrh strane

Osnovice

Osnovice za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada RS, donošenjem zaključaka u skladu sa dogovorima sa reprezentativnim republičkim sindikatima za određenu javnu službu (protokol, sporazum i sl.).
Važna napomena: Na sajtu Vlade Srbije, na žalost, ne nalaze se zaključci o osnovicama. Podatke preuzimam iz časopisa “Informator” na koji je Sindikat FTN-a pretplaćen. Za podatke u elektronskoj verziji potrebna je posebna pretplata.
    Više i visoko obrazovanje su već godinama najlošije plaćena javna služba u Srbiji. Godinama nas predstavnici Vlade, a, na žalost, i predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije (dalje: SOS), zamajavaju praznim pričama o tome kako fakulteti imaju i dodatnih prihoda. Pa šta onda? Da li fakulteti dodatne prihode stiču protivzakonito i, ako je tako, koje su mere od strane države predviđene da ta nezakonito stečena sredstva budu oduzeta, a da oni koji ih stiču budu kažnjeni, umesto da se, na način kako je to sada regulisano (manjom osnovicom za visoko i više obrazovanje), kažnjavaju svi zaposleni u visokom i višem obrazovanju? Osim toga, oni koji nas još uvek predstavljaju (SOS) nigde ne pominju činjenicu da se materijalni troškovi jedne visokoškolske ustanove finansiraju iz budžeta srazmerno procentu u kojem budžet učestvuje u ukupnom prihodu ustanove (ostalo finansira sama ustanova). To znači da što je veći dodatni prihod ustanove, to je manja obaveza države u finansiranju materijalnih troškova. Ali, zar je to razlog da država kazni sve zaposlene u visokom školstvu smanjivanjem osnovice? Zar je to razlog da država bude poslodavac koji ne poštuje Zakon o radu, te da, protivno članu 104 Zakona o radu, zaposlenima u visokom obrazovanju “za isti rad ili rad iste vrednosti” (stav 2 člana 104) isplati manju zaradu nego zaposlenima u ostalom obrazovanju, tj. manje nego zaposlenima u bilo kojoj drugoj javnoj službi?
    Na jednom skupu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji su sa ministrom finansija u maju 2006. godine organizovali studenti menadžmenta, ministar Mlađan Dinkić je na moje pitanje zašto Vlada Srbije ne poštuje Zakon o radu, već visokoškolsko obrazovanje uporno oštećuje, odgovorio da je to jednostavno zato što država nema para. Ipak, pod pritiskom novog Sindikata visokog obrazovanja, čiji su predstavnici svih ovih godina ratovali i sa Vladom Srbije, ali i sa rukovodstvima postojećih republičkih sindikata koji su nas zastupali, u junu mesecu 2006. godina se razlika u osnovici između visokog i ostalog obrazovanja smanjla sa 32% na 22%. Izgleda da je ministar finansija procenio da sada država ima više para. Međutim, osnovica još uvek nije izjednačena. Ali je zato potpisan Protokol po kojem će se povećavati koeficijenti zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju, te tako razlika u platama i dalje održavati na štetu visokog obrazovanja.
Napomena: O kretanju osnovica po protokolima koji su potpisivani u periodu od kada je na snazi novi Zakon o radu pa do danas može se videti u Tabeli 1. Linkovi na ovu i druge tabele o finansiranju nalaze se u tabelarnom prikazu finansiranja, na kraju ove strane.
    Osnovica koju ima osnovno i srednje obrazovanje imaju i sledeće javne službe: zdravstvo, kultura, centri za socijalni rad itd., kao i zaposleni u ostalim javnim službama (kako piše u zaključcima Vlade koji se odnose na osnovice). Eto, više i visoko obrazovanje nisu te “ostale javne službe”. Zaista, nije lako prvom sindikatu visokog obrazovanja da se “nosi” i sa ministrom finansija i sa predstavnicima SOS-a. No, na sreću, i pravda i zakon su na našoj strani, pa se neke akcije mogu i moraju hitno preduzeti...
    Elem, sada, kada je osnovica za zaposlene u višem i visokom obrazovanju povećana za 10%, na snagu stupaju:

Koficijenti

Nema povećavanja koeficijenata za zaposlene u visokom i višem obrazovanju.
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 6. jula 2006. godine donela Uredbu o izmenama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Pomenuta Uredba je objavljena u “Sl. glasniku RS”, br. 58/06 od 7.7.2006. godine, i može se preuzeti sa odgovarajuće stranice sajta Vlade. Po ovoj Uredbi se za 2% uvećavaju koeficijenti zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju i to: za sva radna mesta sa VI i VII stepenom stručne spreme, kao i za pojedina radna mesta koja zahtevaju IV i V stepen stručne spreme. Za 2% se uvećavaju i koeficijenti zaposlenih u učeničkom i studentskom standardu, počev od II stepena stručne spreme na više.
    Uredba o izmenama se primenjuje počev od isplata plata za jun 2006. Zaposlenima u visokom i višem obrazovanju koeficijenti se ne uvećavaju. Tako su se dogovorili predstavnici reprezentativnih sindikata obrazovanja i predstavnici Vlade Srbije, a Vlada Srbije to potvrdila na pomenutoj sednici. Jasno je, dakle, da se Vlada Srbije i sindikati javnih službi kroz neprekidne izmene koeficijenata u pojedinim javnim službama preganjaju između sebe, umesto da zajedno donesu novu kvalitetnu Uredbu o koeficijentima ili, još bolje, kvalitetan Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Ali to je druga i poduža priča...

U međuvremenu je, na sednici Vlade Srbije od 28. septembra 2006, doneta još jedna (19. po redu) izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (može se preuzeti sa stranice sajta Vlade posvećene odgovarajućoj sednici). Po pomenutoj izmeni Uredbe zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju ponovo su povećani koeficijenti.

Na ovom sajtu (na strani za uredbe) mogu se naći dve važeće uredbe o koeficijentima za visoko obrazovanje: jedna za nastavno (Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o normativima...), druga za nenastavno osoblje (Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima...), kao i tzv. prečišćeni tekst celokupne Uredbe o koeficijentima...

vrh strane

Trenutno stanje i prognoza za 2007. godinu

(stanje iz januara 2007; dodato 9.1.2007)

Na sednici Vlade održanoj 23. novembra 2006. doneta je još jedna ("jubilarna", dvadeseta) izmena Uredbe o koeficijentima..., kojom su povećani koeficijenti pojedinim kategorijama zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Prethodno je, na sednici od 9.11.2006, Vlada Srbije donela zaključak broj 120-9686/2006, kojim su utvrđene osnovice u visokom i višem obrazovanju, odnosno u osnovnom i srednjem obrazovanu i drugim javnim službama. Osnovice se primenjuju počevši od plate za novembar 2006, a prikazane su u Tabeli 1 tabelarnog prikaza finansiranja. U Tabeli 1a prikazana je prognoza rasta osnovica u toku 2007. godine, shodno protokolima potpisanim sa Vladom Srbije.

Ostale tabele tabelarnog prikaza finansiranja sačinjene su na osnovu Tabele 1 (u kojoj su date osnovice) i na osnovu prethodno pomenutih (u odeljku o koeficijentima) uredbi: Uredbe o normativima... (koja reguliše koeficijente za nastavno osoblje), odnosno Uredbe o koeficijentima... (koja reguliše koeficijente za nenastavno osoblje).

vrh strane

Tabelarni prikaz finansiranja

(linkovi na tabele sa prikazima finansiranja - obrađen period od decembra 2005. do decembra 2006 - ažurirano 9.1.2007)

NAPOMENA: Preporučujemo vam da pogledate novi tabelarni prikaz finansiranja u kome su ispravljeni uočeni sitni propusti i izvršena preimenovanja tabela (tabelama su data deskriptivna imena).

vrh strane

Novi koeficijenti i osnovice

(dodato 10.5.2007; dopunjeno 21.11.2007, 4.12.2007. i 30.4.2008)

Na sednici Vlade održanoj 26. aprila 2007. doneta je izmena Uredbe o normativima... kojom su za 6% povećani koeficijenti nastavnog osoblja. Na sednici Vlade od 4. maja 2007. doneta je 22. izmena Uredbe o koeficijentima... kojom su povećani koeficijenti nenastavnom osoblju u okviru višeg i visokog obrazovanja, pojedinim kategorijama zaposlenih u studentskom standardu, kao i mnogobrojnim kategorijama zaposlenih u ostalim javnim službama. Na istoj sednici donet je i zaključak Vlade kojim su za 3,2% povećane osnovice zaposlenima u visokom i višem obrazovanju (VVO), kao i zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju (OSO) i ostalim javnim službama. Nove osnovice i koeficijenti primenjivaće se počevši od plate za april (koja se isplaćuje u maju).

Nakon ovog povećanja odnos između osnovica u OSO i VVO ostao je nepromenjen, odnosno osnovice u OSO su i dalje za oko 16% više od osnovica u VVO. Takođe, veliki broj kategorija nenastavnog osoblja i dalje ima niže koeficijente od odgovarajućih kategorija zaposlenih u OSO, što je vidljivo iz tabele Nenastavno-April2007 novog tabelarnog prikaza finansiranja datog u nastavku.

Napomenimo i to da se i u poslednjem zaključku Vlade od 4. maja 2007, baš kao i u prethodnom, od 9.11.2006. (kojim su određene osnovice plata od novembra 2006. do marta 2007), više ne pominju osnovice u bruto, već samo u neto iznosu (što je, pretpostavljamo, posledica drugačijeg sistema obračuna bruto zarada od 1.1.2007). Saglasno tome, u nastavku možete pogledati novi tabelarni prikaz finansiranja u kome su osnovice i na njima zasnovani podaci (plate, gubici i oštećenja zbog manje plate i/ili koeficijenata i sl.) izraženi samo u neto iznosu.

21. 11. 2007.
Prema zaključku Vlade donetom 20. septembra 2007. osnovice u visokom i višem obrazovanju (VVO) napokon su izjednačene sa osnovicama u osnovnom i srednjem obrazovanju (OSO). Za više detalja pogledajte tabelu Osnovice, u kojoj je dat prikaz promena osnovica, kao i tabele Nastavno-Septembar2007 (u kojoj su prikazane plate nastavnog osoblja od septembra 2007. na dalje, obračunate prema novoj, izjednačenoj, osnovici) i Nenastavno-Septembar2007 (u kojoj su prikazane plate nenastavnog osoblja za tipična radna mesta, obračunate prema novim osnovicama, a odnose se na plate u septembru i oktobru 2007). Takođe, od interesa može biti i ovaj Grafički prikaz kretanja osnovica počevši od novembra 2001.
    Osim toga, prema 25. izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, donetoj 15. novembra 2007, izjednačeni su i koeficijenti nenastavnog osoblja sa koeficijentima istih kategorija zaposlenih u OSO, i to za sve kategorije zaposlenih osim za radno mesto knjižničar. Plate po novim koeficijentima, koji se primenjuju počevši od plate za novembar 2007. (koja se isplaćuje u decembru 2007), prikazane su u tabeli Nenastavno-Novembar2007.

4. 12. 2007.
Na sednici Vlade Srbije održanoj 29. novembra 2007, doneta je Uredba o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta (Sl. glasnik RS, br. 110/2007), kojom su za oko 6,9% uvećani koeficijenti nastavnog osoblja na fakultetima. Za više detalja pogledajte tabele Koeficijenti-nastavno (u kojoj je dat pregled koeficijenata nakon poslednje izmene Uredbe) i Nastavno-Novembar2007 (u kojoj su prikazane plate obračunate prema novim koeficijentima).

30. 4. 2008.
Na svojoj sednici održanoj 17. aprila 2008, Vlada Republike Srbije donela je Zaključak 05 broj 120-1554/2008-4 prema kome je zaposlenima u visokom i višem obrazovanju i studentskom standardu (a takođe i zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i u brojnim drugim javnim službama) osnovica za obračun i isplatu plata povećana za 5%, i to počevši od plate za mart. Tako osnovica sada iznosi neto 2116,66 din., umesto dosadašnjih neto 2015,87 din. (Treba imati u vidu da osnovica na pojedinim fakultetima može biti niža, s obzirom da je fakultetima ostavljeno da samostalno određuju osnovice, shodno članu 43 Uredbe o normativima...)
Na narednoj sednici Vlade, održanoj 24. aprila 2008, doneta je 31. izmena Uredbe o koeficijentima..., kojom su za oko 4% uvećani koeficijenti nenastavnog osoblja od I do VI stepena stručne spreme, počevši od plate za april.
Pregled plata obračunatih prema novoj osnovici i koeficijentima dat je u tabeli Nastavno-Mart2008, za nastavno, odnosno Nenastavno-April2008, za nenastavno osoblje.

vrh strane

Novi tabelarni prikaz finansiranja

(linkovi na tabele sa prikazima finansiranja - podaci izraženi u neto iznosu - dodato 10.5.2007 - ispravljeno 23.5.2007 - dopunjeno 16.6.2007, 21.11.2007, 4.12.2007, 23.1.2008, 30.4.2008, 27.1.2010. i 17.3.2010)

vrh strane

Ugovori o finansiranju

(dodato 1.3.2007)

U Zakonu o visokom obrazovanju (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/05), dalje: Zakon, kao izvori finansiranja visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika, navode se sredstva koja obezbeđuje osnivač (dakle, javni prihodi – budžet) i sopstveni prihodi (prema članu 57).

Član 58. Zakona u stavu 1. kaže da “visokoškolska ustanova čiji je osnivač Republika stiče sredstva za sprovođenje odobrenih odnosno akreditovanih studijskih programa u okviru svoje delatnosti na osnovu ugovora koji samostalna visokoškolska ustanova zaključuje sa Vladom (naglasio autor teksta), po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva”. Pri tome se, naravno, podrazumevaju sredstva koja obezbeđuje osnivač. Ugovor o finansiranju, dakle, zaključuju samostalne visokoškolske ustanove. Univerziteti to jesu, a fakulteti u sastavu univerziteta, prema članu 32 (stav 2) Zakona, to više nisu.

Ministar prosvete i sporta, Slobodan Vuksanović, održao je 9. januara 2007. radni sastanak sa rektorima tzv. državnih univerziteta posvećen finansiranju visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prvi takav sastanak održan je krajem prošle godine, kada su rektori preuzeli obavezu da naprave projekciju potrebnih sredstava svih fakulteta u sastavu univerziteta, kako bi na osnovu toga mogao da se sačini zajednički predlog za Vladu Srbije o izdvajanju sredstava za realne troškove u sledećoj budžetskoj godini i, konačno, potpišu ugovori o finansiranju. Počelo se, najzad, sa primenom Zakona i u delu koji se odnosi na finansiranje.

Nama, na fakultetima, ostaje da realno sagledamo svoje dosadašnje poslovanje, da konstatujemo u kojoj meri su pokriveni troškovi koje je, prema članu 59. Zakona trebalo da pokrije osnivač, koliko nam je, prema postojećoj pravnoj regulativi, država ostala dužna, kao i da li postoji način da se sredstva povrate.

Ostaje nam, takođe, da do detalja i, po mogućstvu, što aktivnije pratimo promene u pravnoj regulativi kojom će se i u budućnosti definisati finansiranje i na kojoj će počivati svi ugovori o finansiranju.

Pri tome treba imati u vidu da je postojeća pravna regulativa pogodovala neracionalnosti, štaviše, omogućavala je nenamensko trošenje ionako skromnih budžetskih sredstava, na šta su osnivači SVOS-a ukazivali još 2002. godine (u pismu koje je Vladi Republike Srbije u decembru 2002. uputio Gradski odbor Sindikata Univerziteta u Novom Sadu). Pred Nacionalnim savetom je ozbiljan zadatak da sačini prave normative i standarde rada visokoškolskih ustanova, na osnovu kojih će se vršiti finansiranje, a na Vladi je da obezbedi kontrolne mehanizme za namensko trošenje. A onda će u suštini biti svejedno koje su visokoškolske ustanove u Zakonu (u članu 32, stav 2) navedene kao samostalne. I biće sasvim u redu to da upravo univerzitet ima integrativnu ulogu za fakultete u svom sastavu. U tom smislu, Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), pored Nacionalnog saveta, ima izuzetno značajnu ulogu.

Neophodna je hitna izmena Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i donošenje kvalitetne Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata, koja se neće menjati svaka dva meseca. SVOS radi na tome.

vrh strane

Prilog 1

(dodato 29.3.2007)

Kao prilog analizi finansiranja prilažem ovaj rad koji sam izložila na skupu TREND 2007 početkom marta ove godine.
U radu su, između ostalog, razmotrene izvesne pravne nedorečenosti važećeg Zakona o radu.

vrh strane

Prilog 2 - Učešće visokoškolskog obrazovanja (VO) u budžetu i BDP-u Srbije

(dodato 23.1.2008; ažurirano 21.5.2009)

Prilikom posete Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, 15. aprila 2009, ministar prosvete dr Žarko Obradović izjavio je da je strateški cilj da Srbija 2016. za obrazovanje izdvaja šest odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), napomenuvši da smo u budžetu za 2009. bili na nivou od 3,55 odsto.

Nakon ministrove posete je, 29. aprila 2009, usvojen rebalans budžeta – tj. usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koji je objavljen u Službenom glasniku RS br. 31/09. Poređenjem člana 6, razdeo 59, pomenutog zakona o rebalansu budžeta sa članom 6, razdeo 59, Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu (Sl. glasnik RS, 120/08) reklo bi se da nema nekih značajnijih razlika, i to kako u pogledu visokog obrazovanja, tako i u pogledu obrazovanja u celini. Međutim, prema članu 15 zakona o rebalansu budžeta, budžetskim korisnicima, u koje spadaju i državne visokoškolske ustanove, oduzima se 40% sredstava iz sopstvenih prihoda, što u suštini znači da se u istoj meri umanjuju budžetska izdvajanja. Posledično, budžetska izdvajanja za obrazovanje smanjuju se sa 3,55 odsto, koje pominje ministar Obradović, na 3,29 odsto BDP-a, a budžetska izdvajanja za visoko obrazovanje na samo 0,60 odsto BDP-a.

Imajući u vidu da su prethodnih godina, između ostalog i zahvaljujući SVOS-u, budžetska izdvajanja za visoko obrazovanje bila povećana sa 0,55 odsto BDP-a u 2005, na 0,75 odsto BDP-a u 2008. godini, jedan ovako drastičan pad učešća visokoškolskog obrazovanja u ionako umanjenom BDP-u kao da nagoveštava da je istinski strateški cilj da Srbija, najkasnije do 2016. godine, ostane bez državnog visokoškolskog obrazovanja...

A, da citiram koleginicu Srbijanku Turajlić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, „uvažavajući sve teškoće u kojima se zemlja nalazi zbog svetske ekonomske krize, ne vidi se na koji način će njene posledice biti ublažene ako Srbija ostane bez državnih visokoškolskih ustanova“. (Citat preuzet iz članka „Začuđujuća tišina akademske zajednice“ objavljenog 10. 5. 2009. u dnevnom listu „Danas“.)

Zato se ipak nadam da će na Vladi imati dovoljno razum(evanja)a i osloboditi visokoškolske ustanove plaćanja ovog nameta, što Vladi inače omogućavaju stavovi 3 i 4 člana 15 zakona o rebalansu budžeta.

Za više detalja o problemu pogledajte:

- Tabela Učešće VO u budžetu
- Tabela Učešće VO u BDP-u
- Članak prof. dr Srbijanke Turajlić, objavljen u dnevnom listu „Danas“
- Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu (Sl. glasnik RS, 120/08)
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu (Sl. glasnik RS, 31/09)

O idejama za moguće rešenje problema pogledajte:

- Predlog, u šest tačaka, sistemskog rešenja finansiranja visokog obrazovanja i svih ostalih javnih službi – izložen u članku „Novi budžet – stara preklapanja“, objavljen na sajtu SVOS-a 21. 11. 2007.
- Komplementaran predlog, u sedam tačaka, reforme sistema poreza i doprinosa radi povećanja zaposlenosti i eliminisanja „sive ekonomije“, čime bi se povećali i poreski prihodi – izložen u članku „Niko kao rentijer“ prof. dr Mihaila Arandarenka, objavljen u dnevnom listu „Politika“ od 19. 12. 2008.

vrh strane

Prilog 3 - Finansiranje visokog obrazovanja u 2010. godini

(dodato 27.1.2010; dopunjeno 17.3.2010)

Prema Zakonu o budžetu za 2010. godinu suma novca koji se iz budžeta izdvaja za visoko obrazovanje ostala je praktično nepromenjena u odnosu na 2009. i 2008. godinu, u iznosu od oko 20,8 milijardi dinara (za detalje pogledati tabelu Učešće VO u budžetu). A sve to u uslovima ekonomske krize, restriktivnog budžeta i smanjene javne potrošnje. Još malo pa da, poput ministra prosvete, i mi budemo zadovoljni.

Ali pogledajmo brojke. Iz njih možemo jasnije videti šta zaista znače ti izrazi “restriktivni budžet, smanjena javna potrošnja”. Naime, prema tabeli Učešće VO u budžetu vidimo da je budžet za 2008. godinu iznosio oko 742 milijarde dinara, za 2009. oko 867 milijardi dinara (odnosno prema zakonu o rebalansu budžeta za 2009, Sl. glasnik 111/09, oko 865 milijardi dinara, što za ovu analizu međutim nije od nekog značaja), dok se za 2010. predviđa budžet od preko 1055 milijardi dinara. U čemu se onda ogleda ta takozvana “restriktivnost” budžeta koji se stalno povećava? Budžet očigledno nije restriktivan. Bar ne prema svima jednako…

Naime budžet jeste prilično restriktivan prema “javnoj potrošnji”, ako javnu potrošnju posmatramo kao “troškove korisnika budžeta” (prosveta, zdravstvo, kultura, policija, vojska, državna uprava, dotacije penzionom fondu i dr.). Ti troškovi su u 2008. iznosili oko 696 milijardi dinara (član 1 zakona za 2008, stavka II: Izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine), u 2009. oko 720 milijardi dinara (član 1 zakona za 2009, stavka II: Izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine), a za 2010. se planiraju u iznosu od oko 739 milijardi dinara (član 7, stav 1 zakona za 2010). Dakle neznatan rast, daleko niži od stope inflacije.

S druge strane, na otplatu duga je 2008. godine utrošeno oko 46 milijardi dinara (član 1 zakona za 2008), 2009. je za iste namene utrošeno više nego trostruko veća suma – gotovo 146 milijardi dinara (član 1 zakona za 2009), dok se za 2010. godinu za te namene planira još dvostruko veća svota – preko 292 milijarde dinara (član 1 zakona za 2010), uz dodatnih 24,3 milijardi dinara (dakle više nego za visoko obrazovanje - za koje se izdvaja 20,8 milijardi dinara) za subvencionisanje banaka (tj. njihovih kamata), kako bi se “ohrabrile” da daju kredite privredi (član 1 zakona za 2010, stavka: Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika)).

Iz prethodnog postaje jasno da Srbija ubrzano postaje visoko zadužena država, kojoj najveći deo budžeta odlazi na otplatu dugova, a čija vlada se nalazi praktično pod tutorstvom MMF-a i drugih poverilaca. A time, bar što se ekonomske politike tiče, postaje potpuno irelevantno koja će politička opcija biti na vlasti. Jer, kako je to lucidno primetio bugarski politički analitičar dr Ivan Krastev: „balkanske demokratije su politički režimi gde su građani slobodni da menjaju vlade, ali su vrlo ograničeni u menjanju politike. Vlade bivaju izabrane nakon ljubavne veze sa biračkim telom, ali su venčane sa međunarodnim donatorima.“ (Zamka nefleksibilnosti, str. 29)

Ekonomskoj eliti u Srbiji takva situacija ne smeta. Budući u posedu ekonomskog kapitala, ona će već naći načina da zaštiti svoje interese, na uštrb interesa svih ostalih segmenata društva, o čemu smo već pisali u aprilu 2009, u vreme sklapanja aranžmana sa MMF i tada predloženog tzv. „solidarnog poreza“. Sa druge strane, SVOS je sindikat koji okuplja zaposlene u visokom obrazovanju Srbije, dakle intelektualnu elitu ovoga društva. A intelektualna elita, ako ne poseduje ekonomski kapital, svakako jeste u posedu intelektualnog kapitala, i očigledno postaje urgentno nužno da ga upotrebi – u zaštiti sopstvenih interesa.

Članovima SVOS-a to je jasno. Zato i jesu u SVOS-u. Ali apelujemo na ostale zaposlene u visokoškolskim ustanovama, koji još nisu postali članovi SVOS-a, da nam se pridruže, da budemo jači, ne toliko u brojčanom smislu (kao sindikat koji okuplja elitu jasno je da nikada nećemo moći da imamo veliki broj - „masu“ - članova), koliko u smislu ukrupnjavanja one vrste kapitala koju posedujemo, a to je intelektualni. Samo tako moći ćemo da zaštitimo sopstvene interese u turbulentnim vremenima čije posledice svi već počinjemo da osećamo...

17. 3. 2010. Finansiranje visokog obrazovanja – poređenje sa EU i uloga sindikata
Najrelevantnija ocena zainteresovanosti jednog društva za svoj sveukupni napredak (ekonomski, kulturni itd.) verovatno je stopa izdvajanja za obrazovanje, i to možda pre svega visoko obrazovanje – koje predstavlja polugu razvoja jednog društva. Uputno je stoga uporediti stope izdvajanja za visoko obrazovanje u Srbiji (u periodu 2005-2010) sa minimalnom, odnosno prosečnom stopom izdvajanja za visoko obrazovanje u državama Evropske unije – u krajnjoj liniji članstvu u EU sada već i formalno težimo, u decembru 2009. podneta je kandidatura za članstvo, pa je najlogičnije uporediti se sa državama EU.
    Kada je u pitanju stopa državnih (budžetskih) izdvajanja za visoko obrazovanje u državama EU, ona varira od minimalnih 0,8 % BDP (bruto domaćeg proizvoda), kolika je npr. u Bugarskoj i Rumuniji, pa do 2,4 % BDP, kolika je u Danskoj, sa prosečnom stopom u EU od oko 1,2 % BDP (izvor: Eurostat).
    Srbija nastoji da postane članica EU. Političari takođe stalno pričaju kako su znanje i pamet naša glavna razvojna šansa. Za očekivati bi onda bilo da su izdvajanja naše države za visoko obrazovanje makar na nivou minimalnih izdvajanja u državama EU, dakle na nivou Bugarske i Rumunije. Nažalost, nije tako. Trenutno su, prema zakonu o budžetu za 2010. godinu, budžetska izdvajanja za visoko obrazovanje na nivou od 0,67 % BDP-a. To znači da, ako želimo da ona budu makar na nivou minimuma EU (dakle 0,8 %), potrebno je povećati budžetska izdvajanja za visoko obrazovanje za 19,4 %.
    Brojčani detalji o procentualnom učešću budžetskih prihoda visokog obrazovanja u BDP-u Srbije dati su u tabeli Učešće VO u BDP, a uporedni podaci sa minimumom i prosekom u državama EU u tabeli Učešće VO u BDP – poređenje sa EU.
    Procentualno učešće budžetskih prihoda visokog obrazovanja u BDP potrebno je uskladiti sa evropskim prosekom. To predstavlja prvi od tri ključna koraka koja, po mišljenju SVOS-a, treba sprovesti kada je u pitanju finansiranje visokog obrazovanja.
    Drugi korak odnosi se na raspodelu budžetskih sredstava visokoškolskim ustanovama – cilj SVOS-a jeste da se obezbedi racionalno i namensko trošenje; u tu svrhu treba doneti Zakon o finansiranju visokog obrazovanja kao i novi kvalitetan Zakon o platama u javnim službama. Sankcije za nesprovođenje pomenutih zakona treba uneti u same zakone.
    Treći korak odnosi se na raspodelu budžetskih sredstava unutar visokoškolskih ustanova, opet tako da se obezbedi racionalno i namensko trošenje, a što se postiže sprovođenjem gorenavedenih zakona – u čemu je uloga sindikata da služi kao kontrolor zakonitosti rada menadžmenta visokoškolskih ustanova.
    Za ostale detalje pogledajte rad Finansiranje visokoškolskih ustanova iz javnih prihoda Republike i uloga granskih sindikata, koji su dr Gordana Bojković, predsednica SVOS-a i dr Stanko Ostojić, predsednik Gradskog odrbora SVOS-a u Beogradu, predstavili na skupu TREND 2010.

vrh strane