Aktivnosti oko Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje1. Proces donošenja Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanjeNaš sindikat, iako zvanično reprezentativan od 14. novembra 2008. (“Službeni glasnik RS”, br. 105/08), o čemu je s naše strane ministar prosvete blagovremeno obavešten, nije pozvan od strane Ministarstva prosvete (dalje: Ministarstvo) da se uključi u pregovore o zaključivanju Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje. O tome kako smo “zaboravljeni” ili, da upotrebim adekvatniju reč “eskivirani” u procesu donošenja PKU u sopstvenoj delatnosti pročitajte više u pismu koje su predsednik i sekretar SVOS-a poslali ministru prosvete. Kliknite da pogledate pismo >>> 2. Diskriminacija zaposlenih u visokom obrazovanju u odnosu na zaposlene u osnovnim i srednjim školma. Nastavljen proces zamagljivanja suštine.Napokon smo, 14. februara, kada je "Službeni glasnik RS", br. 12/2009, bio dostupan, mogli da uporedimo za nas značajan PKU za visoko obrazovanje (PKU-VO) sa PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (PKU-OSŠ). S obzirom da nismo pozvani na pregovore o PKU, glatko je, između ostalog, prošla priča o neprekidnom “doterivanju” osnovice i koeficijenata (članovi 15 i 16 u PKU-VO), umesto sistemskog rešenja finansiranja zaposlenih u visokom obrazovanju (u formi Zakona o finansiranju visokog obrazovanja). Pred korisnicima ovog sajta sada su dva posebna kolektivna ugovora: PKU za visoko obrazovanje i PKU za osnovne i srednje škole i domove učenika. Upoređujući članove kojima se definišu iste stvari očigledno je da su i ovog puta zaposleni u visokom obarazovanju diskriminisani, kao što su to bili i u prethodnom PKU. Navešću samo nekoliko članova kojima ću ilustrovati prethodnu tvrdnju. Ako pogledamo član 2 u oba ugovora, očigledno je da u PKU-VO nije definisano ko je poslodavac. Naime, ko garantuje da će bilo šta iz dotičnog PKU biti realizovano? S druge strane, iako su član 15 i član 16 PKU-VO identični članu 18, odnosno članu 19 u PKU-OSŠ, iskustvo iz prethodnog perioda (kada je, sve do septembra 2007, osnovica u visokom obrazovanju bila niža od osnovice u osnovnom i srednjem obrazovanju) jasno ukazuje da ih treba dopuniti kako bi se sprečila diskriminacija u vezi sa platama. Takođe, valja uporediti član 23, stav 1, tačke 1 i 5 u PKU-VO, sa članom 26, odnosno članom 30, PKU-OSŠ. Kad je visoko obrazovanje u pitanju, PKU-VO zaposlenima daje manje prava nego Opšti kolektivni ugovor (“Sl. glasnik RS” br. 50/08, 104/08 – Aneks I, 8/09 – Aneks II) u članu 33, stav 1, tačka 1. Pogledajte Opšti kolektivni ugovor (sa aneksima, prečišćen tekst) >>> 3. Diskriminacija svih sindikata iz oblasti visokog obrazovanja u odnosu na Sindikat obrazovanja Srbije (SOS).Član 55 u PKU-OSŠ i član 52 u PKU-VO imaju istovetan tekst. Glase ovako: Poslodavac je dužan da predsedniku
sindikalne organizacije ustanove reprezentativnog sindikata potpisnika
ovog ugovora, u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje
uvećanu mesečnu zaradu u visini od
12%. Dakle, ovog puta Sindikat obrazovanja Srbije, kao potpisnik PKU, “atakuje” na predsednike sindikalnih organizacija. Kao prvo, svi u SOS, kao drugo, uvećajte članstvo iznad 50 % zaposlenih i nagrada sledi. A šta je sa predsednicima sindikalnih organizacija u ustanovama čiji članovi ne veruju ni u jednu “centralu”? Šta je sa predsednicima u sindikalnim organizacijama SVOS-a, sindikata reprezentativnog na republičkom nivou koji nije potpisnik PKU, jer mu baš od strane potpisnika nije omogućeno ni pregovaranje, ni potpisivanje PKU? Ponovo upućujemo na pismo upućeno ministru prosvete. Kliknite da pogledate pismo >>> ŠTA NAM JE ČINITI? Postoji više načina na koje možemo reagovati u ovoj situaciji. Svaki od njih mora biti zasnovan na pravu (da bismo imali neophodan preduslov da uspemo), na pravdi (da bismo ostali dosledni sebi), na proceni mogućih taktika i mogućih dobitaka. Odluku o tome kako ćemo postupiti doneće Republički odbor SVOS-a i biće objavljena na ovom sajtu. Kao predsednik SVOS-a zalagaću se da, bilo koja odluka da bude doneta, krajnji cilj SVOS-a ostane donošenje sistemskog zakonskog rešenja za finansiranje visokog obrazovanja, po kojem plata zaposlenih neće zavisiti ni od toga ko je dekan, ni ko je predsednik Vlade, ni ko su predsednici granskih sindikata u visokom obrazovanju, već od realno definisanog procenta sredstava koji se za visoko obrazovanje izdvajaju iz budžeta Srbije, od dobro izbalansiranog načina na koji se ta sredstva raspodeljuju visokoškolskim ustanovama i, na kraju, ali ne i najmanje važno, kako se sredstva raspodeljuju unutar samih ustanova. Da bi se stiglo do takvog sistemskog rešenja potreban je ogroman trud, ne toliko stoga što je posao težak sam po sebi, a jeste, već, pre svega, što se donošenju takvog rešenja mnogi opiru, jer u takvom sistemu više neće biti prostora za nenamensko trošenje namenskih sredstava. A o počecima rada na ostvarenju takvog sistemskog rešenja možete videti iz pisma upućenog još 2002. godine tadašnjoj Vladi Srbije sa premijerom Zoranom Đinđićem na čelu. Kliknite da pogledate pismo Vladi Srbije iz 2002. godine >>> Opisani cilj sistematičnog i sistemskog rešenja finansiranja zaposlenih u visokoškolskom obrazovanju sastavni je deo programa SVOS-a. dr Gordana Bojković, predsednik SVOS-a |