ODGOVOR: Samostalni sindikat visokog i višeg obrazovanja i
studentskog standarda Srbije (skraćeno: SVOS) osnovan je 29. juna 2005.
godine. Članovi Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) zaposleni u visokom i
višem obrazovanju i studentskom standardu, koji su bili nezadovoljni
time kako je interese zaposlenih u tim delatnostima zastupao SOS,
napustili su SOS i osnovali poseban sindikat zaposlenih u pomenutim
delatnostima. Sindikat je 29. septembra 2005. zvanično registrovan od
strane nadležnog ministarstva.
[ Napomena,
10.6.2009: Na Vanrednoj skupštini SVOS-a, održanoj 25. marta 2009,
promenjeno je ime i donesen novi Statut SVOS-a. Novo ime SVOS-a je
Sindikat visokog obrazovanja Srbije. ]
ODGOVOR: Ciljevi SVOS-a dati su u Programu i u Ličnoj karti
Sindikata. Ukratko, najvažniji ciljevi i način njihovog postizanja su:
Zaštita materijalnog položaja zaposlenih
Postići da zaposleni u visokom obrazovanju budu ravnopravno
tretirani u odnosu na zaposlene u ostalim javnim službama (ista
osnovica za obračun i isplatu plata u svim javnim službama, isti
koeficijenti za iste kategorije zaposlenih, jedinstvena dobro
izbalansirana lista koeficijenata za sve javne službe). Da bi se ovo
postiglo osnivači SVOS-a su se, još 2002. godine, uključili u borbu za donošenje potrebnih
zakona kojima će se definisati i regulisati finansiranje, počevši
od izdvajanja sredstava u budžetu (procentualno učešće visokog
obrazovanja u skladu sa evropskim standardima), preko raspodele
izdvojenih budžetskih sredstava visokoškolskim ustanovama, do
raspodele budžetskih sredstava unutar ustanova.
Radno pravna zaštita
Uz pomoć sindikata u ustanovi i, po potrebi, sindikata na višem
hijerarhijskom nivou, obezbediti primenu i poštovanje zakona bilo da
se radi o pojedincu, grupi, ili čitavoj našoj grani. Zbog svih
nedostataka trenutno važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za visoko
obrazovanje (koji je na brzinu usvojen, bez učešća predstavnika
našeg sindikata), a koji su delimično pomenuti u otvorenom pismu ministru prosvete, danom postizanja
reprezentativnosti tražićemo da se usvoji kolektivni ugovor koji
predloži SVOS, a koji ćemo prethodno objaviti na ovom sajtu, radi
sprovođenja javne rasprave. [ Napomena, 10.6.2009:
Aktivnosti oko Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje
predstavljene su na posebnoj strani ovog sajta. Pogledajte... ]
Osposobljavanje članstva za sindikalne aktivnosti
Neophodno je, jer se u ovo tzv. "vreme tranzicije", sprovode prave
sindikalne aktivnosti, za koje je potrebno biti dobro informisan i
dobro obučen. Efikasno sredstvo da se to postigne pružaju savremene
informacione tehnologije, koje upravo koristimo kroz ovaj
veb-sajt.
Za ostale aktivnosti, tj. ciljeve koje treba
postići, videti u našem Programu.
ODGOVOR: U Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) smo, kao sindikati
novosadskog univerziteta, odnosno beogradskih univerziteta i viših
škola, ušli u septembru 2003. godine. Pristupili smo mu jer smo verovali
da će veći sindikat imati i veći uticaj na predstavnike vlasti, te da
ćemo rešiti bar gorući problem, neadekvatno finansiranje zaposlenih u
visokom obrazovanju. Međutim, nismo naišli na očekivanu podršku.
Ispostavilo se, na žalost, da je praktično sve što smo postigli u okviru
SOS-a postignuto, zapravo, našim aktivnostima pre ulaska u SOS, kroz
upornu dvogodišnju borbu i pritisak na Vladu da se problemi u visokom
obrazovanju reše. (Jedan od vidova te borbe bio je i štrajk, organizovan
na Univerzitetu u Novom Sadu i na onim fakultetima Univerziteta u
Beogradu čiji su sindikalni predstavnici danas aktivisti SVOS-a.)
Videli smo da ni za naš osnovni zahtev, izjednačavanje osnovice plata
u visokom i višem obrazovanju sa osnovicom plata u osnovnom i srednjem
obrazovanju, u SOS-u, jednostavno, ne postoji podrška (nasuprot
obećanjima u suprotno koja smo dobili prilikom pristupanja SOS-u).
Videli smo da se za ostvarenje naših ciljeva moramo sami izboriti. Zato
smo osnovali poseban sindikat. Osnovali smo ga jer ne pristajemo na loša
rešenja, dobra samo za koristoljubive lične interese, a na štetu
celokupnog članstva. Osnovali smo ga jer želimo trajna sistemska rešenja
i u potpunosti smo spremni da se za njih borimo i da u njihovom
donošenju aktivno učestvujemo. Ne pristajemo na manipulisanje članstvom,
koje se, radi sitnih ličnih interesa, vrši u vidu neadekvatnih i
protivzakonitih sporazuma sa predstavnicima Vlade (po tim sporazumima je
visoko obrazovanje godinama bilo najlošije plaćena javna služba), kao i
u vidu davanja polovičnih informacija, u suštini, dezinformacija. Novi
sindikat visokog obrazovanja zna sve nedostatke sindikata koji smo
napustili i kroz svoj Statut i Program, kao regulativni okvir za neophodne akcije,
nudi nova rešenja i sasvim drugačiji pristup
problemima.
ODGOVOR: Sindikat visokog obrazovanja Srbije (SVOS)
reprezentativan je u delatnostima visokog i višeg obrazovanja. Rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti objavljeno je u Službenom
glasniku Republike Srbije broj 105/08 od 14. novembra 2008. godine (pogledajte
rešenje). U periodu nakon donošenja rešenja o reprezentativnosti
SVOS je promenio ime (tj. ne zove se više Samostalni sindikat visokog
i višeg obrazovanja i studentskog standarda Srbije, pod kojim se
imenom pominje u rešenju, nego Sindikat visokog obrazovanja
Srbije) ali to ne dovodi u pitanje reprezentativnost SVOS-a, koji je
nakon dokazane reprezentativnosti uvećao broj svojih
članova.
ODGOVOR: Predstavljajući SVOS, ovo smo pitanje često čuli na
fakultetima u Beogradu, posebno na onim fakultetima čiji su sindikati
ostali u SOS-u. Zahtev da se Sindikat registruje podneli smo
Ministarstvu za rad i zapošljavanje, navodeći, kao adresu Sindikata,
adresu Sindikata beogradskih univerziteta i viših škola, a to je
Dečanska 14, Beograd. Smatrali smo da je to najpraktičnije rešenje.
Zaposleni i odgovorni u Ministarstvu za rad i zapošljavanje verovatno
znaju iz kojih razloga nisu hteli da registruju naš Sindikat na toj
adresi. Zahvaljujući Savezu samostalnih sindikatu grada Novog Sada i
opština, tj. njegovom izrazito vidovitom i korektnom predsedniku,
gospodinu Dragu Đokiću, dobili smo saglasnost da adresa SVOS-a bude u
Novom Sadu, Bulevar Mihaila Pupina 24; dakle, u zgradi Saveza
samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština nalazi se i Samostalni
sindikat visokog i višeg obrazovanja Srbije (SVOS). Naglašavamo, SVOS
je isključivo sindikalna organizacija i jedine političke aktivnosti
kojima se bavimo vezane su za poboljšavanje materijalnog i socijalnog
položaja naših članova.
ODGOVOR: Da, to je tačno. SVOS jeste zaslužan što je osnovica u
visokom i višem obrazovanju izjednačena sa osnovicom u osnovnom i
srednjem obrazovanju. SVOS se za izjednačenje izborio što neposredno,
svojim direktnim akcijama, što na posredan način.
Obrazloženje
Jedinstvena osnovica u celokupnom obrazovanju jedan je od ključnih
ciljeva osnivača SVOS-a još od 2002. godine, kada je osnovica u visokom
i višem obrazovanju bila “zamrznuta” (uopšte nije povećavana skoro dve
godine, što se može videti i iz Grafičkog
prikaza kretanja osnovica počevši od novembra 2001). Da bi se
postiglo izjednačenje, SVOS (tj. osnivači SVOS-a) je pristupio
neposrednim akcijama, koje su išle u više pravaca:
Organizovanje štrajkova (u junu i oktobru 2003. godine;
više detalja na strani za naše ranije aktivnosti)
Sudske aktivnosti (Ove aktivnosti sprovođene su nakon
osnivanja SVOS-a, 2005. godine. Uključuju našu inicijativu za ocenu ustavnosti,
kao i obračun štete i najavu sudske tužbe, o čemu više detalja možete
naći na strani sa analizom finansiranja).
Nakon štrajkova organizovanih 2003. godine postignuto je
“odmrzavanje” osnovice u visokom i višem obrazovanju, tako da je ona od
tada povećavana u istom procentu u kojem je povećavana osnovica u
osnovnom i srednjem obrazovanju. Nismo bili zadovoljni takvim polovičnim
“rešenjem”, zahtevali smo izjednačenje osnovica, ali kako u Sindikatu
obrazovanja Srbije, kojem smo pripadali, nije bilo “sluha” za naše
probleme bili smo prinuđeni da u junu 2005. godine osnujemo nov sindikat
– Samostalni sindikat visokog i višeg obrazovanja i studentskog
standarda Srbije (skraćeno: SVOS).
Po osnivanju SVOS-a, pored toga što smo dobili pravni osnov za
pokretanje gorepomenutih sudskih aktivnosti, dobili smo i “manevarski
prostor” za posrednu borbu za izjednačenje osnovica. Naime, time što smo
se oformili i registrovali kao poseban sindikat, sindikat koji
pemanentno uvećava broj svojih članova, i rukovodstvo Sindikata
obrazovanja Srbije je, kako ga ne bi napustilo članstvo i prešlo u SVOS,
bilo prinuđeno da se založi za izjednačenje osnovica. Time se na
očigledan način pokazalo da je konkurencija potrebna i
sindikatima. Konačno, udruženim naporima SVOS-ovih direktnih akcija,
uz efekte SVOS-ovog posrednog delovanja, osnovice su, počevši od
septembra 2007. godine, napokon i izjednačene. U tom smislu možemo s
punim pravom reći da SVOS jeste zaslužan za izjednačenje osnovica u
obrazovanju.
ODGOVOR: Iz dva razloga. Prvo, zato što nije jedino bitna stvar
to koliko je novca. Jednako je, naime, važno i na koji se način
postojeća količina novca raspodeljuje. Osnivači SVOS-a ukazuju na to
još od 2002. godine, kada su nadležnima u Vladi Srbije u više navrata,
na žalost bezuspešno, skrenuli pažnju na pogubnost člana 43 Uredbe o normativima... kojim se određuje samo osnov
po kojem fakulteti stiču budžetska sredstva, ostavljajući
fakultetima punu slobodu da sami formulišu pravila raspodele tako
stečenih budžetskih sredstava (pogledajte naš
predlog za izmenu člana 43, izložen u pismu upućenom tadašnjem
premijeru dr Zoranu Đinđiću). Na taj način je fakultetima dozvoljeno da
smanje normu časova za predavanja, a dekanima da (ne)opravdano povećaju
koeficijente pojedinim zaposlenima. Posledica toga je da neki od
zaposlenih imaju veće plate nego što im, shodno pravilima sticanja,
pripadaju. No, kako novca ima toliko koliko ima, ako neki uzmu više nego
što im pripada, to znači da za ostale ostaje manje para nego što im, po
pravilima sticanja, pripada, te će bar neki od njih nužno morati da
dobiju manje plate nego što im pripadaju. To se odvija na taj način što
je osnovica na tim fakultetima niža od osnovice koju plaća država, te će
samim tim svi zaposleni kojima nije snižena norma časova, niti su im
uvećani koeficijenti, dobiti manje plate nego što im pripadaju.
Drugi uzrok niže osnovice, specifičan za fakultete i više
škole na teritoriji AP Vojvodine, je to što njima država (Republika
Srbija) u ovom momentu [ pisano 2008. godine ] i ne plaća
prema osnovici propisanoj Zaključkom 05 broj 120-1554/2008-4, usvojenim
na sednici Vlade Srbije održanoj 17. aprila 2008. Naime, prema pomenutom
Zaključku, koji (bi trebalo da) se primenjuje počevši od plate za mart,
osnovica iznosi neto 2116,66 dinara, tj. za 5% je uvećana u odnosu na
dotadašnju osnovicu, koja je iznosila neto 2015.87 dinara. Međutim, u
potpunoj suprotnosti sa pomenutim Zaključkom, sredstva za isplatu plata
zaposlenih na fakultetima i višim školama u Vojvodini, ne samo da nisu
povećana za pomenutih 5%, nego su za oko 2% umanjena, tako da sada
osnovica po kojoj država plaća u Vojvodini realno iznosi samo 1975,61
dinara... [ Napomena, 10.6.2009: Pomenuti problemi u
finansiranju visokoškolskog obrazovanja u Vojvodini u 2008. godini, na
koje je SVOS blagovremeno ukazivao nadležnim organima, ispravljeni su u
novembru 2008, nakon rebalansa
budžeta. Napomena, 8.7.2011: Slična
"greška" u ministarstvu mogla bi se ponoviti, zadesiti i druge fakultete
u Srbiji. Zato je neophodno da svi mi u sindikatu budemo uvek budni i
kontrolišemo da li poslodavac (u našem slučaju država, tj. njeni
predstavnici i zastupnici: ministri, uprave fakulteta itd.) ispunjava
svoje obaveze. ]
Sve u svemu, konačno rešenje za finansiranje visokoškolskog
obrazovanja nije uredba o finansiranju (koje se čak i ne zove tako, mada
to jeste) koju donosi grupa ljudi bez javne rasprave, niti su to uredbe
o koeficijentima, koje se donose po nekoliko puta godišnje, opet van
javnosti i javnih rasprava, uvek na korist jednih i štetu drugih, još
manje su to zaključci koji se čak i ne objavljuju u Službenom glasniku
Republike Srbije. Rešenje mora biti sistemsko, zasnovano na posebnom Zakonu o finansiranju visokog
obrazovanja, ili pak Zakonu o platama u javnim službama, o čemu smo
govorili i u ovom komentaru i kroz čitav
sindikalni angažman počevši od 2002. godine pa do danas.
U najkraćem: Zato što zaposleni (u bilo kojoj javnoj
službi, pa i u visokoškolskom obrazovanju) koji nisu članovi
sindikata nemaju nikakvog uticaja na ljude koji sa nadležnim ministrima
Vlade Srbije pregovaraju o visini plata svih zaposlenih, pa i onih koji
nisu članovi sindikata.
Kako je to detaljnije objašnjeno u analizi finansiranja, plate
zaposlenih u svakoj od javnih službi, pa i u državnom školstvu, određuju
se na osnovu osnovice i koeficijenata koje donosi Vlada Srbije u skladu
sa dogovorima koji su prethodno postignuti sa reprezentativnim granskim
sindikatima. (Na teritoriji Srbije reprezentativni su oni granski
sindikati u koje je učlanjeno najmanje 10% od ukupnog broja zaposlenih u
odgovarajućoj “grani”.) Tako donete osnovice i koeficijenti primenjuju
se, zatim, na sve zaposlene iz odgovarajuće javne službe, bili oni
članovi sindikata ili ne.
Očigledno je da ako niste član sindikata nemate mogućnost da utičete
na formulisanje stavova i zahteva koje će rukovodstvo sindikata
zastupati u pregovorima sa Vladom Srbije. Na žalost, kako pokazuje
iskustvo osnivača SVOS-a, to još uvek ne znači da ako jeste članovi
reprezentativnog sindikata automatski imate takav uticaj, niti da imate
mogućnost da utičete da se reše makar samo oni osnovni problemi, radi
čijeg rešavanja ste se, prvenstveno, i priključili sindikatu. Naime, mi,
osnivači SVOS-a, smo se u septembru 2003. godine bili priključili
Sindikatu obrazovanja Srbije (SOS), u nadi da ćemo se u okviru jednog
moćnog sindikata, sa velikim brojem članova, lakše izboriti za
ispunjenje našeg osnovnog cilja, a to je jedinstvena osnovica za
isplatu plata (da ne bude osnovica za visoko i više obrazovanje niža
od osnovice za osnovno i srednje obrazovanje) i isti koeficijenti za
rad iste vrednosti. U momentu pristupanja SOS-u od njegovog
predsednika dobili smo obećanje pune podrške u realizaciji našeg
osnovnog cilja. Na žalost, za gotovo dve godine koliko smo dugo bili
članovi SOS-a, apsolutno nikakvu podršku od njegovog predsednika nismo
dobili. Samo raznorazne izgovore kojima je argumentovana navodna
nemogućnost ostvarenja našeg cilja. Videvši da smo pogrešili pristupivši
SOS-u, u junu 2005. iz njega smo istupili i 29. juna 2005. osnovali
SVOS, poseban granski sindikat zaposlenih u visokom i višem obrazovanju
i studentskom standardu. Napustivši SOS znali smo da ne možemo ništa
postići prostim “učaurivanjem” u naše sindikalne organizacije na
fakultetima i višim školama, da se moramo udružiti u sopstveni granski
sindikat, pa makar u prvo vreme i ne bili reprezentativni. Jer, suočen
sa pojavljivanjem konkurencije, SOS je, kako bi sačuvao članstvo,
konačno počeo da ostvaruje “nemoguće ciljeve”. Pa je tako, odmah po
osnivanju SVOS-a, ekspresno izjednačena osnovica u studentskom standardu
sa osnovicom u osnovnom i srednjem obrazovanju i učeničkom standardu.
Zatim je u junu 2006. godine osnovica za visoko i više obrazovanje
povećana za 16%. Izdejstvovano je njeno postepeno povećanje kako bi se i
ona, najzad, od septembra 2007. godine, izjednačila sa osnovicom u
osnovnom i srednjem obrazovanju. SVOS je, naravno, zadovoljan što je
Vlada Srbije počela da obraća pažnju i na visokoškolsko obratovanje. Ono
sa čime nismo i ne možemo biti zadovoljni jeste i činjenica da osnovica
nije izjednačena još 2005. godine, s obzirom da su nakon donošenja novog
Zakona o radu (donet u martu 2005. godine) postojali svi zakonski
preduslovi za to. U tom smislu smo kod Ustavnog suda Srbije pokrenuli inicijativu za ocenu
ustavnosti i zakonitosti, kako bismo zaštitili prava svog članstva
na jednaku zaradu.
Međutim, sve ovo što ipak jeste postignuto najverovatnije ne bi bilo
postignuto da smo 2005. godine, nakon što smo napustili SOS videvši da
on ne radi ništa na rešavanju naših problema, rezignirano digli ruke od
svega, “učaurili” se u sindikalnim organizacijama na našim fakultetima,
ne učestvujući više u radu bilo kakvog granskog sindikata, ili se, pak,
zgađeni čitavom situacijom, jednostavno sasvim iščlanili iz sindikata.
SOS tada ne bi imao praktično nikakvu konkurenciju, pa najverovatnije,
kao ni tokom prethodne dve godine (od 2003. do 2005), ništa ne bi ni
radio. Nasuprot tome, suočen sa konkurecijom u vidu našeg sindikata bar
je nešto uradio, stvari su se ponovo pokrenule sa mrtve tačke. (Prvi put
su bile pokrenute 2003. godine, o čemu se više detalja može naći na
stranici o našim ranijim aktivnostima, u odeljku o značajnijim aktivnostima osnivača
SVOS-a u periodu pre osnivanja SVOS-a.) Sve u svemu, konkurencija
je, očigledno, potrebna i sindikatima!
Jedini način da se ljudi koji sa nadležnim ministrima Vlade Srbije
pregovaraju o visini plata svih zaposlenih (pa i o visini plata onih
zaposlenih koji nisu članovi sindikata) nateraju da zaista rade
na povećanju plata zaposlenih jeste da što veći broj zaposlenih bude
član nekog od aktivnih granskih sindikata. (SVOS je jedan od
aktivnih granskih sindikata u oblasti visoškolskog obrazovanja; u ovoj
grani postoje i neki granski sindikati koji praktično postoje samo “na
papiru”, tj. nisu aktivni.) Ako ste se, nezadovoljni (ne)radom
postojećeg sindikata, iščlanili iz sindikata, ili mu nikad niste ni
pristupili, možda imate “čiste ruke i mirnu savest”, ali svakako nemate
nikakav uticaj na ljude koji pregovaraju o visini i vaše plate.
Isto tako, ako ste član sindikalne organizacije (na fakultetu ili višoj
školi) koja nije član nijednog granskog sindikata (kakva je, npr.,
sindikalna organizacija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), takođe
nemate nikakav uticaj na pregovarače. Jedini način da utičete na njih
jeste da budete član nekog od aktivnih granskih sindikata (tj. da je
sindikalna organizacija na vašem fakultetu ili višoj školi članica
takvog granskog sindikata). U obrazloženju našeg odgovora na ovo pitanje
možete videti neke od razloga iz kojih smatramo da bi pri odabiranju u
koji od aktivnih granskih sindikata da se učlanite trebalo da se
opredelite za SVOS.
ODGOVOR: Ovu problematiku razrešava član 207 Zakona o radu, koji
glasi: (1) Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem
pristupnice. (2) Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član
sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu
njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun
sindikata. Napomena: Na ovom sajtu dat je obrazac za Izjavu o
pristupanju sindikatu tzv. PRISTUPNICA.
ODGOVOR: Pristupanjem Sindikatu visokog obrazovanja Srbije
prema Statutu SVOS-a postajemo članovi gradskih sindikata u
univerzitetskim centrima Srbije, koji su način teritorijalnog
organizovanja. Nemoguće je istovremeno biti član SVOS-a i član
sindikalne organizacije koja mu ne pripada. Dakle, ili SVOS ili neki
drugi granski sindikat. Stvar izbora. U svakom slučaju, nema razloga
za bojazan od plaćanja duple članarine.
ODGOVOR: Sindikalna organizacija u celini pristupa SVOS-u tako što
SVOS-u pristupaju svi njeni članovi potpisivanjem pristupnica, tj.
ličnim izjašnjavanjem.
ODGOVOR: Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike donosi
Pravilnik o upisu sindikata u registar. Prečišćen tekst
Pravilnika, kao i ostala dokumenta potrebna za registraciju, možete naći
na našem sajtu, na stranici Dokumeta za registraciju
sindikata. Za više detalja i pomoć možete nam se obratiti na našu
e-mail adresu: svos@svos.org.rs
.