СВОС

Основни подаци

Назив Синдиката:	Синдикат високог образовања Србије
Званична скраћеница:	СВОС
ПИБ:	104076458
Жиро-рачун:	325-9500600022436-60
ЖР Универзитетски одбор Нови Сад:	200-3087390101001-67
ЖР Универзитетски одбор Ниш:	200-3087390102935-85
ЖР Универзитетски одбор Београд:	325-9500600022437-57
Матични број:	08849714
Шифра делатности :	91200
Адреса:	Булевар Михајла Пупина 24 / I спрат 21000 Нови Сад
Факс:	+381 21 456 301
email:	svos@svos.org.rs
	svos.srb@gmail.com
web:	www.svos.org.rs

Синдикат високог образовања Србије СВОС први је грански синдикат у Србији чији су сви чланови запослени искључивo у високошколском образовању Србије.

Значајни датуми за СВОС

датум оснивања СВОС: 29. 06. 2005. год.
упис у Регистар синдиката: 29. 09. 2005. год.
решење о репрезентативности СВОС у области високог образовања објављено: 14. 11. 2008. год.
измењени Статут и назив синдиката на Ванредној скупштини: 25. 03. 2009. год.
у Регистар синдиката унет садашњи назив: “Синдикат високог образовања Србије”, a званична скраћеница „СВОС“ није мењана: 05. 05. 2009. год.

Састав чланства и начин организовања СВОС

СВОС је једини синдикат у Србији репрезентативан на нивоу Републике чији су сви чланови запослени искључиво у државном високошколском образовању, то јест у високообразовним установама које је основала држава и чији се рад у настави финансира из буџета Републике.
Чланови СВОС запослени су како у директном извођењу наставе (сарадници, асистенти и наставници) тако и у свим пратећим службама у високошколским установама (укупна администрација, техничко одржавање, библиотекарски рад, маркетиншке службе и др).
Организовање СВОС дефинисано је у складу са Статутом СВОС.

Три основна нивоа организовања су:

I Синдикалне организације, основни ниво организовања у високошколској установи.

II Градски одбори, обезбеђују повезивање синдикалних организација на нивоу одређеног универзитетског центра у Србији, ради усклађенијег и ефикаснијег остваривања права чланова.

III Републички органи СВОС, које сачињавају:

Скупштина, формирана од целокупног чланства по делегатском при нципу, која бира све остале републичке органе у складу са Статутом.
Републички одбор, највиши извршни орган СВОС, на чијем челу је трочлано Председништво (председник, заменик председника, секретар); Председник СВОС је по функцији и председник Председништва
Статутарна комисија, која даје тумачење Статута и оцењује усклађеност других аката са Статутом, иницира и припрема нацрт новог Статута, као и измене и допуне постојећег
Надзорни одбор, врши надзор над имовином и финансијским пословањем
Председник, руководи радом Републичког одбора, заступа и представља СВОС.

Самостално учлањивање у СВОС

Поред организовања појединаца унутар синдикалних организација по установама, у установама у којима није успела да се формира синдикална организација СВОС-а, појединци се самостално учлањују у СВОС, достављањем приступница директно Републичком одбору, односно председнику СВОС. Око 3% чланства је тако учлањено. То на посредан начин говори о постојећој ситуацији у самој високошколској установи у којој управа из различитих (а сигурно не оправданих разло га) зазире од синдикалног организовања запослених и тиме могуће контроле сопственог рада од стране синдикалних структура. Самосвест и храброст појединаца да се и у таквој ситуацији укључе у СВОС за сваку су похвалу.

Особености руководећих органа СВОС-а

СВОС у својим руководећим органима нема професионално запослених људи. Рад у СВОС је додатни рад у односу на основни рад који чланови тих органа обављају у високошколским установама унутар којих су стално запослени. По томе се СВОС разликује од свих гранских синдиката у Србији.
Чланови руководећих органа у СВОС директно су укључени у проблеме запослених, те стога:

директно сносе последице одлука потписаних између синдиката и Владе РС;
нису подложни манипулацијама нити од стране Владе нити од стране синдикалних централа;
због претходне чињенице представници СВОС ретко имају прилику да се путем средстава јавног информисања обрате запосленима у високом образовању, јер приступ медијима, нажалост, имају само тзв. „државни“ (тј. послушни) синдикати из области образовања. Ипак, и поред овог условно речено недостатка;
СВОС је препознат као достојан представник запослених, има репрезентативан број чланова и све препреке прелази снагом аргумената, снагом и преданошћу својих руководећих структура и снагом сопственог чланства.

Органи Синдиката

Председник Синдиката:    Проф. др Маја Петровић
Заменик председника Синдиката:    Доц. др Југослав Јоковић
Секретар Синдиката:    Снежана Курћубић

Чланови Републичког одбора Синдиката

Маја Петровић, председница СВОС
Југослав Јоковић, заменик председника СВОС
Снежана Курћубић, секретар СВОС
Срђан Сврзић, Шумарски факултет, Београд
Лазар Кричак, Рударско-геолошки факултет, Београд
Данко Јоцић, Математички факултет, Београд
Бојан Стаменовић, Универзитетска библиотека "Никола Тесла", Ниш
Драган Стојменовић, Академија уметности у Новом Саду
Слободан Трајковић, Медицински факултет у Новом Саду
Голуб Караман, Грађевински факултет, Суботица
Валентина Вребалов, Факултет техничких наука, Нови Сад
Јован Јовичић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
Мирјана Јовановић, Природно-математички факултет, Крагујевац
Јасмина Текић, Стоматолошки факултет у Београду

Чланови Надзорног одбора Синдиката

Хелена Васић
Сенка Вуковић
Маја Ђукић

Чланови Статутарне комисије Синдиката

Бојан Стаменовић
Иван Нешковић
Миодраг Поповић
Лазар Кричак
Драган Стојменовић

Циљеви и задаци Синдиката

Програмом рада Синдиката високог образовања Србије обухваћене су следеће области:

Радно правна заштита
Заштита материјалног положаја запослених
Оспособљавање чланства за синдикалне активности
Повезивање са осталим синдикатима у земљи и иностранству
Класичне активности синдиката које обухватају организовање комерцијалних услуга за чланове

Сви побројани задаци остварују се на нивоу појединих синдикалних организација СВОС, као и на нивоу Републике. На нивоу синдикалних организација у реализацији задатака комуницира се са управом високошколске устаниве, док Републички одбор СВОС задатке под првом и другом тачком реализује у комуницирању са адекватним представницима актуелне Владе, а остале задатке реализује у континуалним активностима својих чланова.

Радно правна заштита

Болоњска декларација и законска регулатива

У стварању услова за примену Болоњске декларације и одређене законске регулативе основано је очекивати корените реформе на нашим универзитетима. Све ове промене неминовно ће захтевати ангажовање Синдиката на заштити права и интереса запослених.
Од Владе и ресорног Министарства захтеваћемо целовит модел реформе на Универзитету са јасно одређеним облицима, нивоима, динамиком и потребним средствима.
Модел реформе мора да буде дефинисан и конкретизован по свим напред наведеним питањима и у писаној форми, са потписом и гаранцијом релевантних чинилаца, упућен на високошколске установе.

Колективни уговори

Колективни уговори су се примењивали до 2001. године. Доношењем закона о платама у државним органима и јавним службама, Влада Републике Србије је једностраном одлуком престала да примењује колективне уговоре и област зарада уредила је уредбама. Постојећи синдикати у јавним службама нису могли или нису хтели да се организовано и на прави начин боре против оваквог понашања Владе.
Овај Синдикат хоће и мора да поврати у примену колективне уговоре. Закон о раду даје велике могућности за то. Користићемо законске могућности, кадровски потенцијал са којим располажемо и бићемо упорни да овај задатак остваримо. Залагаћемо се да се колективним уговором уговоре већа права за запослене него што су у закону утврђена као и да се нека питања која нису регулисана у закону уграде у колективне уговоре ако је то од интереса за запослене. Морамо да се изборимо да будемо равноправни преговарачи са другом страном тј. са Владом Републике Србије и ресорним Министарством у погледу утврђивања цене рада, утврђене динамике исплате зарада и осталих примања по основу рада.
Нарочиту пажњу посветићемо питањима штрајка и минимума процеса рада. Право штрајка, као прво, не треба да буде предмет закона и уредбе Владе Републике Србије већ треба да буде предмет колективног уговора. Закон треба само да да правну основу за организовање штрајка а сва друга питања што се тиче конкретизације и реализације штрајка треба да буду уређена у колективном уговору. Y том смислу тражићемо од Владе Србије да се измени постојеђи Закон о штрајку и да се Уредба о минимуму процеса рада стави ван снаге. Минимум процеса рада такође треба да буде регулисан у посебном колективном уговору. Сем овога, гранске колективне уговоре треба доградити у правном смислу, односно треба их обавезније поставити и предвитети санкције за неизвршљавање преузетих обавеза од стране учесника колективног уговора.
У остваривању ових задатака морамо претходно да изградимо стратегију нашег деловања и наступа према Влади и Министарству како бисмо били равноправни социјални партнери и преговарачи. Досадашњи преговори који су се углавном сводили на слушање монолога министара и досадашњи протоколи у којима се, углавном, прихватало оно што је у Влади већ одлучено морају, што се тиче нашег Синдиката, постати прошлост.

Комисијa СВОС-а за заштиту права чланова у поступку избора у звања на високошколским установама

Ова Комисија СВОС-а формирана је ради заштите од дискриминације наших чланова приликом избора у наставничка и сарадничка звања.
Наиме, жеља нам је да спречимо злоупотребе у поступку избора у звање, како се не би десило, а нажалост постоје случајеви у којима се дешавало, да се за различите кандидате за исто наставно звање, на истој високошколској установи, примењују различити критеријуми за избор у звање.
Осим тога, постоји и потреба за уједначавањем критеријума за избор у исто наставно звање на различитим високошколским установама.
Правилник о раду Комисије

Са захтевима да се у оквиру СВОС оформи комисија овог типа (даље у тексту: Комисија), јављали су нам се чланови и остали запослени на појединим високошколским установама већ од јануара 2009. Сматрали су и подносили доказе о томе, да су оштећени у поступку избора у звања а да је њиховом погрешном вредновању допринео лични сукоб и неслагање са неким од утицајних чланова управе, који су својом ауторитарном вољом (зловољом) утицали на коначну одлуку чланова изборне комисије. Томе су свакакко доприносили и неуједначени критеријуми за избор у звања, било да се ради о различитим критеријумима по факултетима, било о могућности да се на истом факултету исти критеријуми недоследно спроводе и различито тумаче у зависности од тога који је кандидат у питању. Републички одбор СВОС-а је схватио озбиљност проблематике, настојао да је проучи и детаљније испита.

Заштита статуса државних Универзитета и факултета у Србији

У условима експанзије приватних факултета, кад државни факултети од дотације које обијају за образовни рад једва преживљавају, једно од најважнијих питања је финансирање факултета. Ово питање се мора темељно и свеобухватно сагледати и оно не сме више да се регулише уредбом Владе већ Законом о финансиирању високошколског образовања, у којем компетентност наставног кадра и квалитет наставе треба да буду главни критеријуми.
У том смислу први задатак Синдиката биће покретање иницијативе код Владе Републике Србије и ресорног Министарства за доношење Закона о финансирању високог образовања.

Задатак 1

Праћење постојеће релевантне законске регулативе (ЗОР, ЗВО и др.) како би се закони тестирали и по потреби кориговали – допунили и/или изменили
Доношење адекватног Посебног колективног уговора (ПКУ) који ће обавезивати Владу Србије
Притисак на Владу Србије да се донесу потребни а непостојећи закони и активно учешће Синдиката у процесу доношења закона
Притисак на Владу Србије да се, уместо по уредбама, влада по законима

Задатак 2

Посебни колективни уговор (ПКУ)

Посебан колективни уговор који потписује ресорно министарство са репрезентативним гранским синдикатима, био је и остао неповољан за запослене у високом образовању.
У последњим ПКУ како за високо, тако и за остале нивое образовања, Влада је чак отворено стала на страну само једног синдиката, најпослушнијег...
СВОС тражи суштинске промене, решења која ће обавезивати Владу као послодавца запослених у јавном сектору.
Основица за исплату плата и коефицијенти којима се дефинише комплексност посла, не морају се, као до сада, мењати по неколико пута годишње само зато да би представници репрезентативних синдиката (којима је синдикално ангажовање једини посао) имали кобојаги шта да раде, а Влада да, опет кобојаги, поштује синдикате... То су вредности које се дају егзактно одредити и СВОС има свој предлог. Синдикално ангажовање ће и након тога бити потребно, ако му се осмишљено и озбиљно приступи.
Синдикат мора постати и остати права контрола свакој власти. ПКУ за високо образовање то треба да потпомогне. СВОС ће заједно са својим чланством, сада кад му је коначно призната репрезентативнот, дати предлог од опште користи достојан чланства.

Заштита материјалног положаја запослених

Ова област рада је основна обавеза Синдиката. Синдикат ће материјални положај запослених сагледавати са аспекта свих релевантних показатеља (цена рада, зарада, однос зарада у вишем и високом образовању и других зарада у јавном сектору, државним органима и свим областима који зараде остварују из средстава пореских обвезника, остала законска примања, услови рада и др.). Као прво, захтеваћемо јединствену основицу за исплату плата у укупном образовању (сада је основица у високом и вишем образовању за 32 % нижа од основице у основном и средњем образовању), као и усаглашавање коефицијената. О свим овим показатељима излазићемо у јавност, доносићемо одређене закључке, одлуке и захтеве и упућиваћемо их надлежним органима и организацијама. У извршавању ових задатака остварићемо контакте и сарадњу са свим компетентним и одговорним чиниоцима и користићемо све методе рада Синдиката.
Нећемо прихватити најављена отпуштања запослених без целовитог програма рационализације који ће садржавати све потребне информације и гаранције Владе Републике Србије о правима запослених који због рационализације остану без посла.

Задатак 1

1.1 Активности у оквиру којих је требало решити актуелне проблеме и то:
- Постићи јединствену цену рада у образовању (постигнуто)
- Постићи адекватне коефицијенте који не омаловажавају запослене и усклађени су са коефицијентима у осталим јавним службама (делимично постигнуто, изједначени са коефицијентима у осталом образовању, потребно повећати коефицијенте ненаставног особља уопште, у целокупном образовању)
1.2 Активности којима треба постићи адекватно финансирање у целини, реализовано кроз Закон о финансирању високог образовања из јавних прихода Републике, што је део актуелног програма СВОС-а и програм председника.

Задатак 2

Заштита материјалног положаја запослених, кроз адекватну законску регулативу

У три кључна корака којима се дефинише финансирање високог образовања као јавне службе, настојања и циљеви СВОС-а су:
а) Учешће у буџету – циљ СВОС-а је да буде у складу са европским стандардима (дакле да уместо садашњих 0,67% БДП-а буде 1,2% БДП-а, што је европски просек)
б) Расподела буџетских средстава високошколским установама - циљ СВОС-а је да се обезбеди рационално и наменско трошење; у ту сврху треба донети Закон о финансирању високог образовања, као и нови квалитетан Закон о платама у јавним службама
в) Расподела буџетских средстава унутар високошколских установа опет тако да се обезбеди рационално и наменско трошење, а што се постиже спровођењем закона наведених под б).

Након 35 промена Уредбе о коефицијентима и две промене Уредбе о нормативима и стандардима услова рада..., након 14 пута мењане основице за исплату плата у периоду 2001-2008. година, односно уместо три закона и две уредбе, којима се регулише финансирање високошколског образовања, СВОС предлаже Влади Србије да иницира доношење Закона о финансирању високог образовања, односно, још боље, Закона о финансирању јавних служби.
СВОС се залаже за права својих чланова која им припадају већ и по важећој правној регулативи, а уједно захтева промену постојеће регулативе, како би се у финансирању високог образовања пронашао начин који, најсажетије речено, омогућава да се средства за финансирање ВО адекватно одреде, а затим рационално и наменски утроше.

Акције које смо у СВОС-у предузимали да би се основице и коефицијенти у ВО изједначили са истим параметрима за плате запослених у ОСО су:

Редовно праћење стања, аналитички прикази и у складу са њима редовно аргументовано доставњање упозорења ресорним министарствима о непоштовању члана 104. Закона о раду, који гарантује једнаку зараду за исти рад или рад исте вредности, као и обраћање средствима јавног информисања да би се указало на постојећи проблем
Обраћање Уставном суду Србије за заштиту уставности
Припремљена књига са документацијом за тужбу због финансијске оштећености запослених; о томе обавештено Министарство просвете и проректори за финансије
Септембра и октобра 2007. организовани штрајкови у универзитетским библиотекма Србије
Редовно објављивање сачињених анализа о кршењу закона на сајту СВОС-а; резултате су користили наши чланови у својим штрајкачким захтевима.

Оспособљавање чланства за синдикалне активности

Реализација презентације на мрежи
Континуиран рад представника СВОС-а у синдикалним организацијама СВОС-а
Организовање семинара у земљи
Учествовање представника на семинарима ван земље
Обавезивање учесника семинара да пренесу стечена знања онима који их делегирају (директно и/или преко мреже)

Оспособљавања

За све наведене активности неопходно је перманентно вршити едукацију чланства како би преговарачка улога Синдиката добила што више на значају. У том циљу ћемо у наредном периоду организовати семинаре, саветовања, трибине, округле столове, стручне колсутације и сл. на одређене актуелне теме. Такође, у оквиру свакодневних активности које имају за циљ информисање и едукацију чланства, користићемо све могућности савремених информационих технологија. Неопходно је реализовати сопствену WEB страницу Синдиката универзитета која ће бити коришћена и за двосмерну комуникацију: од синдикалних представника ка чланству и обратно (преко тзв. форума за размену мишљења, информација, предлога и др.)

Информисање

Правовремена, потпуна и објективна информисаност чланства о активностима које се воде у нашем Синдикату, другим органима и Савезу предуслов су за јачање синдикалних активности на свим нивоима синдикалног организовања. У том циљу изградићемо такав систем информисања који ће континуирано функционисати између синдикалних организација, градских одбора и Синдиката. Сем тога активности Синдиката морају бити познатe широј јавности. Због тога ће Синдикат практиковати да у свом раду, кад процени да су питања од већег значаја, одржавати конференције за штампу, или ће се путем саопштења обраћати средствима јавног информисања. У те сврхе ћемо користити и могућности савремених информационo-комуникационих технологија.

Повезивање са осталим синдикатима у земљи и иностранству

Учлањивање у интернационалне синдикате (делимично реализовано)
Потписивање уговора о сарадњи са синдикатима у земљи и окружењу (делимично реализовано).

Организовање комерцијалних услуга за чланове

Организовање и реализација различитих видова туристичких аранжмана за чланове, самостално и у сарадњи са синдикатима из земље и окружења. У ову активност укључен је велики број чланова (стално или повремено) у оквиру синдикалних организација и на нивоу градских одбора.

За реализацију побројаних задaтакa и оних који се додатно јаве потребно је да Синдикат буде РЕПРЕЗEНТАTИВАН И ЈАК а то значи:

Да у свом саставу има далеко више од 10% запослених у грани (колико је услов за репрезентативност по Закону о раду)
Да је добро организован (Статут, Програм, правилници о раду)
На свим, а посебно на највишем нивоу, треба да има руководство способно и обучено, вољно да ради, тј. посвећено и просвећено.

Историјат

СВОС је основан 29. јуна 2005. године под називом: САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ВИСОКОГ И ВИШЕГ ОБРАЗОВАЊА И СТУДЕНТСКОГ СТАНДАРДА СРБИЈЕ и под тим називом синдикат је уписан у Регистар синдиката 29. септембра 2005. године.

Први педседник и оснивач СВОС-а била је др Гордана Бојковић.

У Синдикату образовања Србије (СОС), на пример, запослени у високом образовању (ВО) заступљени су, у оквиру Одбора за делатности универзитета, са мање од 4% од укупног броја чланова тог синдиката.
У протоколима који је СОС потписивао са представницима Владе запослени у високом образовању третирани су у складу са бројношћу, односно, како се то популарно каже, служили су као “монета за поткусуривање” (константно нижа основица и константно нижи коефицијенти), што је и иницирало потребу за оснивањем новог синдиката, у којем ће запослени у високом образовању имати достојног представника.
Основан је СВОС!

Назив Синдиката

У периоду између оснивања и уписа у регистар усвојен је Закон о високом образовању (“Сл. гласник РС”, бр. 76/2005), по којем више школе, након акредитовања у високе, универзитетске библиотеке и установе студентског стандарда, поред факултета и универзитета, чине део јединственог високошколског система Србије. То је омогућaвало да се назив Синдиката промени у прикладнији и краћи, тј. у назив: СИНДИКАТ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ, скраћено СВОС.
Иако се промени назива могло приступити одмах након уписа у Регистар синдиката, на инсистирање појединих чланова Републичког одбора, одлучено је да се никакве промене формалне природе не праве пре него што се утврди репрезентативност Синдиката.

Утврђивање репрезентативности

Непрецизност законске регулативе којом се регулише поступак за утврђивање репрезентативности синдиката, омогућила је да Одбор за утврђивање репрезентативности, том чину, тј. пребројавању приступница, приступи скоро две године након подношења захтева.
Кад је решење 29. октобра 2008. коначно донето (објављено у „Службеном гласнику РС“ бр.105/08), министар просвете Жарко Обрадовић “заборавио је” да СВОС постоји као репрезентативан синдикат и са СОС потписао Посебан колективни уговор (ПКУ), опет (као и претходни потписан од истих представника) крајње неповољан за све запослене у високом образовању.
Мноштво нерегуларних поступака према СВОС-у, од стране државних органа, има бар једну добру страну: показује да СВОС није држави одан синдикат у ситуацији када држава крши законе, синдикално речено, “није државни синдикат”.

Промена назива и промена Статута

На Ванредној скупштини, одржаној 25. марта 2009. године у Новом Саду коначно је уместо анахроног назива: Самостални синдикат високог и вишег образовања и студентског стандарда Србије усвојен назив: Синдикат високог образовања Србије, званична скраћеница СВОС.
Усвојени назив одговара ономе што синдикат према саставу чланства заиста јесте, као и реалном стању у синдикалном организовању у односу на Савез самосталних синдиката Србије (СССС), којем не припада.
Делегати Скупштине су истог дана усвојили и Статут Синдиката високог образовања Србије.

Представници СВОС-а

Сви представници СВОС-а запослени су у високшколском образовању (ВО) и нису професионално запослени у синдикату те стога:

директно сносе последице одлука потписаних између синдиката и Владе РС.
нису подложни манипулацијама ни од стране Владе нити од стране синдикалних централа ...
Због рада на сопственим радним местима, представници СВОС-а немају времена да се у довољној мери директно обраћају запосленима, а приступ медијима нажалост имају само тзв. државни (тј. послушни ) синдикати. Ипак, и поред овог условно речено недостатка
СВОС је препознат као достојан представник запослених, има репрезентативан број чланова који се константно повећава.

Претходно синдикално организовање запослених у високошколском образовању на нивоу Републике:

Синдикат универзитета, виших школа, науке, културе и физичке културе Србије (само је носио такво име, јер су га наука и култура одавно напустиле и основале сопствене гранске синдикате); како Републички Одбор овог Синдиката није успевао да на адекватан начин заступа запослене у високошколском образовању, у процесу тражења правог организовања, приступили смо
Синдикату образовања Србије, у оквирима којег је септембра 2003. основан Одбор за делатности универзитета.

Пре преласка у Синдикат образовања Србије (СОС) постигли смо, организовањем једнодневног штрајка упозорења на универзитетима у Новом Саду и Београду (у оквирима градских одбора самосталних синдиката Новог Сада и Београда) и огромним притисцима на Министрство просвете и Министарство финансија, да се у јуну 2003. изједначе коефицијенти запослених у високом образовању са коефицијентима запослених у осталом образовању.Видећемо касније како је и овај резултат умањен, на иницијативу СОС, којем смо служили као “монета за поткусуривање”.

Први преговори у оквиру СОС и истовремено први знак да запосленима у високом образовању ни ту није место, те да се мора тражити боље организационо решење ...

Након уласка у Синдикат образовања Србије (СОС) у септембру 2003, 5. октобра 2003, на јединим преговорима које у наше име није водио председник СОС, “одмрзнута” је основица у ВО и увећана за 18%.
Након тог повећања основица у ВО остала je за “само” 33 % нижа од основице у осталом образовању. С обзиром на штрајкове које су у то време организовали будући оснивачи СВОС-а, могло се постићи изједначење основица - да председник СОС, својим послушничким ставом у односу на представнике Владе, то није спречио.
Симптоматично је већ тада било и то што се за запослене у високом образовању залагао само један од пет чланова преговарачког тима СОС – садашњи председник СВОС-а. Остали су све време “мудро”, тј. по налогу, отћутали, показујући тиме из којих су разлога заиста ушли у СОС.
Пристајање представника СОС-а на закључке Владе по којима је основица запослених у високом образовању за 33 % нижа од основице запослених у основном и средњем образовању, а који се при томе, као да их се и сама Влада стиди, не објављују ни на сајту Владе ни у “Службеном гласнику”, уз потписавање протокола о коефицијентима који су за запослене истих категорија у високом образовању поново постали и до 20% нижи, наставило се и током 2004. и 2005. године.

Не могавши да у оквирима СОС остваримо своје циљеве, 29. јуна 2005. године, ми који нисмо прихватали протоколе и договоре на штету свих запослених у високом образовању, који смо хтели синдикат у складу са временом и новим друштвеним условима, синдикат без демагогије и лажи, синдикат који није сам себи (тј. руководству) циљ, основали смо СВОС.
Пришли су нам и остали са нама они који не пристају на лоша решења. Управо у томе је снага СВОС-а.

Органи Синдиката у претходним сазивима

Често постављана питања

Када је СВОС основан?
Одговор:
Самостални синдикат високог и вишег образовања и студентског стандарда Србије (скраћено: СВОС) основан је 29. јуна 2005. године. Чланови Синдиката образовања Србије (СОС) запослени у високом и вишем образовању и студентском стандарду, који су били незадовољни тиме како је интересе запослених у тим делатностима заступао СОС, напустили су СОС и основали посебан синдикат запослених у поменутим делатностима. Синдикат је 29. септембра 2005. званично регистрован од стране надлежног министарства.
[Напомена, 10.6.2009: На Ванредној скупштини СВОС-а, одржаној 25. марта 2009, промењено је име и донесен нови Статут СВОС-а. Ново име СВОС-а је Синдикат високог образовања Србије.]

Који су циљеви СВОС-а и како намеравате да их остварите?
Одговор:
Укратко, најважнији циљеви и начин њиховог постизања су:
Заштита материјалног положаја запослених
Постићи да запослени у високом образовању буду равноправно третирани у односу на запослене у осталим јавним службама (иста основица за обрачун и исплату плата у свим јавним службама, исти коефицијенти за исте категорије запослених, јединствена добро избалансирана листа коефицијената за све јавне службе). Да би се ово постигло оснивачи СВОС-а су се, још 2002. године, укључили у борбу за доношење потребних закона којима ће се дефинисати и регулисати финансирање, почевши од издвајања средстава у буџету (процентуално учешће високог образовања у складу са европским стандардима), преко расподеле издвојених буџетских средстава високошколским установама, до расподеле буџетских средстава унутар установа.
Радно правна заштита
Уз помоћ синдиката у установи и, по потреби, синдиката на вишем хијерархијском нивоу, обезбедити примену и поштовање закона било да се ради о појединцу, групи, или читавој нашој грани. Због свих недостатака тренутно важећег Посебног колективног уговора за високо образовање (који је на брзину усвојен, без учешћа представника нашег синдиката), а који су делимично поменути у отвореном писму министру просвете, даном постизања репрезентативности тражићемо да се усвоји колективни уговор који предложи СВОС, а који ћемо претходно објавити на овом сајту, ради спровођења јавне расправе. [ Напомена, 10.6.2009: Активности око Посебног колективног уговора за високо образовање представљене су на посебној страни овог сајта. Погледајте... ] Оспособљавање чланства за синдикалне активности
Неопходно је, јер се у ово тзв. "време транзиције", спроводе праве синдикалне активности, за које је потребно бити добро информисан и добро обучен. Ефикасно средство да се то постигне пружају савремене информационе технологије, које управо користимо кроз овај веб-сајт.

Зашто је ради остварења тих циљева било неопходно основати посебан синдикат?
Одговор:
У Синдикат образовања Србије (СОС) смо, као синдикати новосадског универзитета, односно београдских универзитета и виших школа, ушли у септембру 2003. године. Приступили смо му јер смо веровали да ће већи синдикат имати и већи утицај на представнике власти, те да ћемо решити бар горући проблем, неадекватно финансирање запослених у високом образовању. Међутим, нисмо наишли на очекивану подршку. Испоставило се, на жалост, да је практично све што смо постигли у оквиру СОС-а постигнуто, заправо, нашим активностима пре уласка у СОС, кроз упорну двогодишњу борбу и притисак на Владу да се проблеми у високом образовању реше. (Један од видова те борбе био је и штрајк, организован на Универзитету у Новом Саду и на оним факултетима Универзитета у Београду чији су синдикални представници данас активисти СВОС-а.) Видели смо да ни за наш основни захтев, изједначавање основице плата у високом и вишем образовању са основицом плата у основном и средњем образовању, у СОС-у, једноставно, не постоји подршка (насупрот обећањима у супротно која смо добили приликом приступања СОС-у). Видели смо да се за остварење наших циљева морамо сами изборити. Зато смо основали посебан синдикат. Основали смо га јер не пристајемо на лоша решења, добра само за користољубиве личне интересе, а на штету целокупног чланства. Основали смо га јер желимо трајна системска решења и у потпуности смо спремни да се за њих боримо и да у њиховом доношењу активно учествујемо. Не пристајемо на манипулисање чланством, које се, ради ситних личних интереса, врши у виду неадекватних и противзаконитих споразума са представницима Владе (по тим споразумима је високо образовање годинама било најлошије плаћена јавна служба), као и у виду давања половичних информација, у суштини, дезинформација. Нови синдикат високог образовања зна све недостатке синдиката који смо напустили и кроз свој Статут и Програм, као регулативни оквир за неопходне акције, нуди нова решења и сасвим другачији приступ проблемима.

Да ли је СВОС репрезентативан синдикат?
Одговор:
Синдикат високог образовања Србије (СВОС) репрезентативан је у делатностима високог и вишег образовања.
Решење о утврђивању репрезентативности објављено је у Службеном гласнику Републике Србије број 105/08 од 14. новембра 2008. године (погледајте решење). У периоду након доношења решења о репрезентативности СВОС је променио име (тј. не зове се више Самостални синдикат високог и вишег образовања и студентског стандарда Србије, под којим се именом помиње у решењу, него Синдикат високог образовања Србије) али то не доводи у питање репрезентативност СВОС-а, који је након доказане репрезентативности увећао број својих чланова.

Седиште СВОС-а је у Новом Саду... Јесте ли ви неки аутономашки синдикат?
Одговор:
Представљајући СВОС, ово смо питање често чули на факултетима у Београду, посебно на оним факултетима чији су синдикати остали у СОС-у.
Захтев да се Синдикат региструје поднели смо Министарству за рад и запошљавање, наводећи, као адресу Синдиката, адресу Синдиката београдских универзитета и виших школа, а то је Дечанска 14, Београд. Сматрали смо да је то најпрактичније решење. Запослени и одговорни у Министарству за рад и запошљавање вероватно знају из којих разлога нису хтели да региструју наш Синдикат на тој адреси.
Захваљујући Савезу самосталних синдикату града Новог Сада и општина, тј. његовом изразито видовитом и коректном председнику, господину Драгу Ђокићу, добили смо сагласност да адреса СВОС-а буде у Новом Саду, Булевар Михаила Пупина 24; дакле, у згради Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина налази се и Самостални синдикат високог и вишег образовања Србије (СВОС).
Наглашавамо, СВОС је искључиво синдикална организација и једине политичке активности којима се бавимо везане су за побољшавање материјалног и социјалног положаја наших чланова.

Да ли је тачно да је СВОС заслужан за изједначење основица у образовању?
Одговор:
Да, то је тачно. СВОС јесте заслужан што је основица у високом и вишем образовању изједначена са основицом у основном и средњем образовању. СВОС се за изједначење изборио што непосредно, својим директним акцијама, што на посредан начин.
Образложење
Јединствена основица у целокупном образовању један је од кључних циљева оснивача СВОС-а још од 2002. године, када је основица у високом и вишем образовању била “замрзнута” (уопште није повећавана скоро две године, што се може видети и из Графичког приказа кретања основица почевши од новембра 2001). Да би се постигло изједначење, СВОС (тј. оснивачи СВОС-а) је приступио непосредним акцијама, које су ишле у више праваца:
Указивање на проблем надлежним министрима у Влади Републике Србије (још од 2002. године – више детаља у писму упућеном тадашњем премијеру, Зорану Ђинђићу), стручној јавности (нпр. на скупу ТРЕНД – погледајте одговарајуће радове презентоване 2006, односно 2007. године) и најширој јавности (путем масовних медија). Указивање на могућа решења проблема нпр. кроз доношење посебног Закона о финансирању високог образовања; наши предлози и других, још комплетнијих - свеобухватних - решења побројани су у овом коментару).
Организовање штрајкова (у јуну и октобру 2003. године; више детаља на страни за наше раније активности) Судске активности (Ове активности спровођене су након оснивања СВОС-а, 2005. године. Укључују нашу иницијативу за оцену уставности, као и обрачун штете и најаву судске тужбе, о чему више детаља можете наћи на страни са анализом финансирања).
Након штрајкова организованих 2003. године постигнуто је “одмрзавање” основице у високом и вишем образовању, тако да је она од тада повећавана у истом проценту у којем је повећавана основица у основном и средњем образовању. Нисмо били задовољни таквим половичним “решењем”, захтевали смо изједначење основица, али како у Синдикату образовања Србије, којем смо припадали, није било “слуха” за наше проблеме били смо принуђени да у јуну 2005. године оснујемо нов синдикат – Самостални синдикат високог и вишег образовања и студентског стандарда Србије (скраћено: СВОС).
По оснивању СВОС-а, поред тога што смо добили правни основ за покретање горепоменутих судских активности, добили смо и “маневарски простор” за посредну борбу за изједначење основица. Наиме, тиме што смо се оформили и регистровали као посебан синдикат, синдикат који пеманентно увећава број својих чланова, и руководство Синдиката образовања Србије је, како га не би напустило чланство и прешло у СВОС, било принуђено да се заложи за изједначење основица. Тиме се на очигледан начин показало да је конкуренција потребна и синдикатима. Коначно, удруженим напорима СВОС-ових директних акција, уз ефекте СВОС-овог посредног деловања, основице су, почевши од септембра 2007. године, напокон и изједначене. У том смислу можемо с пуним правом рећи да СВОС јесте заслужан за изједначење основица у образовању.

Зашто је онда основица на мом факултету нижа од основице коју плаћа држава?
Одговор:
Из два разлога. Прво, зато што није једино битна ствар то колико је новца. Једнако је, наиме, важно и на који се начин постојећа количина новца расподељује. Оснивачи СВОС-а указују на то још од 2002. године, када су надлежнима у Влади Србије у више наврата, на жалост безуспешно, скренули пажњу на погубност члана 43 Уредбе о нормативима... којим се одређује само основ по којем факултети стичу буџетска средства, остављајући факултетима пуну слободу да сами формулишу правила расподеле тако стечених буџетских средстава (погледајте наш предлог за измену члана 43, изложен у писму упућеном тадашњем премијеру др Зорану Ђинђићу). На тај начин је факултетима дозвољено да смање норму часова за предавања, а деканима да (не)оправдано повећају коефицијенте појединим запосленима. Последица тога је да неки од запослених имају веће плате него што им, сходно правилима стицања, припадају. Но, како новца има толико колико има, ако неки узму више него што им припада, то значи да за остале остаје мање пара него што им, по правилима стицања, припада, те ће бар неки од њих нужно морати да добију мање плате него што им припадају. То се одвија на тај начин што је основица на тим факултетима нижа од основице коју плаћа држава, те ће самим тим сви запослени којима није снижена норма часова, нити су им увећани коефицијенти, добити мање плате него што им припадају.
Други узрок ниже основице, специфичан за факултете и више школе на територији АП Војводине, је то што њима држава (Република Србија) у овом моменту [ писано 2008. године ] и не плаћа према основици прописаној Закључком 05 број 120-1554/2008-4, усвојеним на седници Владе Србије одржаној 17. априла 2008. Наиме, према поменутом Закључку, који (би требало да) се примењује почевши од плате за март, основица износи нето 2116,66 динара, тј. за 5% је увећана у односу на дотадашњу основицу, која је износила нето 2015.87 динара. Међутим, у потпуној супротности са поменутим Закључком, средства за исплату плата запослених на факултетима и вишим школама у Војводини, не само да нису повећана за поменутих 5%, него су за око 2% умањена, тако да сада основица по којој држава плаћа у Војводини реално износи само 1975,61 динара... [ Напомена, 10.6.2009: Поменути проблеми у финансирању високошколског образовања у Војводини у 2008. години, на које је СВОС благовремено указивао надлежним органима, исправљени су у новембру 2008, након ребаланса буџета.
Напомена, 8.7.2011: Слична "грешка" у министарству могла би се поновити, задесити и друге факултете у Србији. Зато је неопходно да сви ми у синдикату будемо увек будни и контролишемо да ли послодавац (у нашем случају држава, тј. њени представници и заступници: министри, управе факултета итд.) испуњава своје обавезе. ]
Све у свему, коначно решење за финансирање високошколског образовања није уредба о финансирању (које се чак и не зове тако, мада то јесте) коју доноси група људи без јавне расправе, нити су то уредбе о коефицијентима, које се доносе по неколико пута годишње, опет ван јавности и јавних расправа, увек на корист једних и штету других, још мање су то закључци који се чак и не објављују у Службеном гласнику Републике Србије. Решење мора бити системско, засновано на посебном Закону о финансирању високог образовања, или пак Закону о платама у јавним службама, о чему смо говорили и у овом коментару и кроз читав синдикални ангажман почевши од 2002. године па до данас.

У ствари, зашто је уопште потребно да будем члан синдиката?
Одговор:
У најкраћем: Зато што запослени (у било којој јавној служби, па и у високошколском образовању) који нису чланови синдиката немају никаквог утицаја на људе који са надлежним министрима Владе Србије преговарају о висини плата свих запослених, па и оних који нису чланови синдиката.
Образложење
Како је то детаљније објашњено у анализи финансирања, плате запослених у свакој од јавних служби, па и у државном школству, одређују се на основу основице и коефицијената које доноси Влада Србије у складу са договорима који су претходно постигнути са репрезентативним гранским синдикатима. (На територији Србије репрезентативни су они грански синдикати у које је учлањено најмање 10% од укупног броја запослених у одговарајућој “грани”.) Тако донете основице и коефицијенти примењују се, затим, на све запослене из одговарајуће јавне службе, били они чланови синдиката или не.
Очигледно је да ако нисте члан синдиката немате могућност да утичете на формулисање ставова и захтева које ће руководство синдиката заступати у преговорима са Владом Србије. На жалост, како показује искуство оснивача СВОС-а, то још увек не значи да ако јесте чланови репрезентативног синдиката аутоматски имате такав утицај, нити да имате могућност да утичете да се реше макар само они основни проблеми, ради чијег решавања сте се, првенствено, и прикључили синдикату. Наиме, ми, оснивачи СВОС-а, смо се у септембру 2003. године били прикључили Синдикату образовања Србије (СОС), у нади да ћемо се у оквиру једног моћног синдиката, са великим бројем чланова, лакше изборити за испуњење нашег основног циља, а то је јединствена основица за исплату плата (да не буде основица за високо и више образовање нижа од основице за основно и средње образовање) и исти коефицијенти за рад исте вредности. У моменту приступања СОС-у од његовог председника добили смо обећање пуне подршке у реализацији нашег основног циља. На жалост, за готово две године колико смо дуго били чланови СОС-а, апсолутно никакву подршку од његовог председника нисмо добили. Само разноразне изговоре којима је аргументована наводна немогућност остварења нашег циља. Видевши да смо погрешили приступивши СОС-у, у јуну 2005. из њега смо иступили и 29. јуна 2005. основали СВОС, посебан грански синдикат запослених у високом и вишем образовању и студентском стандарду. Напустивши СОС знали смо да не можемо ништа постићи простим “учауривањем” у наше синдикалне организације на факултетима и вишим школама, да се морамо удружити у сопствени грански синдикат, па макар у прво време и не били репрезентативни. Јер, суочен са појављивањем конкуренције, СОС је, како би сачувао чланство, коначно почео да остварује “немогуће циљеве”. Па је тако, одмах по оснивању СВОС-а, експресно изједначена основица у студентском стандарду са основицом у основном и средњем образовању и ученичком стандарду. Затим је у јуну 2006. године основица за високо и више образовање повећана за 16%. Издејствовано је њено постепено повећање како би се и она, најзад, од септембра 2007. године, изједначила са основицом у основном и средњем образовању. СВОС је, наравно, задовољан што је Влада Србије почела да обраћа пажњу и на високошколско обратовање. Оно са чиме нисмо и не можемо бити задовољни јесте и чињеница да основица није изједначена још 2005. године, с обзиром да су након доношења новог Закона о раду (донет у марту 2005. године) постојали сви законски предуслови за то. У том смислу смо код Уставног суда Србије покренули иницијативу за оцену уставности и законитости, како бисмо заштитили права свог чланства на једнаку зараду.
Међутим, све ово што ипак јесте постигнуто највероватније не би било постигнуто да смо 2005. године, након што смо напустили СОС видевши да он не ради ништа на решавању наших проблема, резигнирано дигли руке од свега, “учаурили” се у синдикалним организацијама на нашим факултетима, не учествујући више у раду било каквог гранског синдиката, или се, пак, згађени читавом ситуацијом, једноставно сасвим ишчланили из синдиката. СОС тада не би имао практично никакву конкуренцију, па највероватније, као ни током претходне две године (од 2003. до 2005), ништа не би ни радио. Насупрот томе, суочен са конкурецијом у виду нашег синдиката бар је нешто урадио, ствари су се поново покренуле са мртве тачке. (Први пут су биле покренуте 2003. године, о чему се више детаља може наћи на страници о нашим ранијим активностима, у одељку о значајнијим активностима оснивача СВОС-а у периоду пре оснивања СВОС-а.) Све у свему, конкуренција је, очигледно, потребна и синдикатима!
Закључак
Једини начин да се људи који са надлежним министрима Владе Србије преговарају о висини плата свих запослених (па и о висини плата оних запослених који нису чланови синдиката) натерају да заиста раде на повећању плата запослених јесте да што већи број запослених буде члан неког од активних гранских синдиката. (СВОС је један од активних гранских синдиката у области висошколског образовања; у овој грани постоје и неки грански синдикати који практично постоје само “на папиру”, тј. нису активни.) Ако сте се, незадовољни (не)радом постојећег синдиката, ишчланили из синдиката, или му никад нисте ни приступили, можда имате “чисте руке и мирну савест”, али свакако немате никакав утицај на људе који преговарају о висини и ваше плате. Исто тако, ако сте члан синдикалне организације (на факултету или вишој школи) која није члан ниједног гранског синдиката (каква је, нпр., синдикална организација Електротехничког факултета у Београду), такође немате никакав утицај на преговараче. Једини начин да утичете на њих јесте да будете члан неког од активних гранских синдиката (тј. да је синдикална организација на вашем факултету или вишој школи чланица таквог гранског синдиката). У образложењу нашег одговора на ово питање можете видети неке од разлога из којих сматрамо да би при одабирању у који од активних гранских синдиката да се учланите требало да се определите за СВОС.

У реду. На који начин могу постати члан СВОС-а?
Одговор:
Ову проблематику разрешава члан 207 Закона о раду, који гласи:
(1) Запослени приступа синдикату потписивањем приступнице.
(2) Послодавац је дужан да запосленом који је члан синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката.
Напомена: На овом сајту дат је образац за Изјаву о приступању синдикату тзв. ПРИСТУПНИЦА.

Ако постанем члан СВОС-а, а сада сам члан синдикалне организације која му не припада, да ли ћу онда морати да плаћам дуплу синдикалну чланарину?
Одговор:
Приступањем Синдикату високог образовања Србије према Статуту СВОС-а постајемо чланови градских синдиката у универзитетским центрима Србије, који су начин територијалног организовања. Немогуће је истовремено бити члан СВОС-а и члан синдикалне организације која му не припада. Дакле, или СВОС или неки други грански синдикат. Ствар избора. У сваком случају, нема разлога за бојазан од плаћања дупле чланарине.

На који начин синдикална организација чији сам члан може приступити СВОС-у?
Одговор:
Синдикална организација у целини приступа СВОС-у тако што СВОС-у приступају сви њени чланови потписивањем приступница, тј. личним изјашњавањем.

Који је поступак да се региструје нова синдикална организација која приступа СВОС-у?
Одговор:
Министар рада, запошљавања и социјалне политике доноси Правилник о упису синдиката у регистар. Пречишћен текст Правилника, као и остала документа потребна за регистрацију, можете наћи на нашем сајту, на страници Докумета за регистрацију синдиката.